Почетна / Фудбал / Супер лига

Саша Илић: Без Кроације бих био пекар

Лeгенда Партизана и тренер Чукаричког искрено о Ћирковићу, Ивићу, поразима од Звезде, и мечу који му је променио живот
ФОТО: В. Марковић

И небо је плакало када је Саша Илић тог 19. маја 2019. рекао збогом играчкој каријери, али је на сунцем обасјаном Бановом брду две године касније, 18. августа дочекао ново поглавље у животу. Многи су сумњичаво вртели главом средином лета, кад се фудбалском Србијом пронела вест да ће легендарни ас Партизана, преузети Чукарички.

Сви су Илића већ видели у Хумској на новом задатку, међутим судбина је хтела другачије. Боје, није мењао црно и бело, односно бело и црно, остале су део његовог живота, само је београдско брдо друго.

- Четири године сам завршавао каријеру. За сваку сам говорио да је последња. Љубав према Партизану, фудбалу и то што сам осећао да могу још много да помогнем првенствено млађим играчима остављала ме је на терену. Не сећам се како сам преломио да одем у пензију и отиснем се у тренерске воде, али сам знао да ће фудбал и даље бити мој живот – кроз још увек дечачки осмех и са великим жаром у очима кад говори о фудбалу, почео је причу Саша Илић.

Да ли је теже бити играч или тренер?

- Дефинитивно, тренер. Сада морам да водим рачуна о колективу од 35 играча, са исто толико различитих карактера. Кад си играч, мислиш само о себи. Данас, много више времена проводим са стручним штабом и људима из клуба у разговору о статусу играча, о томе како ко тренира ... Више је обавеза, трошиш се психички, али физички мање.

Да ли сте строги према играчима?

- Мислим да нисам. У Чукаричком сам затекао чак четворицу играча са која сам делио свлачионицу, а играо сам против Кајевића, Доцића, Белића, Пушкарића. Помогла ми је играчка каријера, зато и знам како би требало да изгледају односи унутар екипе. Ако се направи добра атмосфера, биће и резултата, без обзира ко је тренер. Нисам злонамеран, кад некога критикујем, радим то да бих му помогао, јер имам искуство. Волим да играчи испуне оно што се договоримо.

Како вас зову у Чукаричком, шефе, мистер или Саша?

- Како год желе. Саша, Сале, шефе, какав мистер. Волим да се шалим и будем опуштен са играчима. Не знам, можда ће касније то бити другачије. Важније од тога како ће ме звати је да играчи скапитају оно о чему им причам, око техничко -тактичких ствари и да се то поштује и испуњава на терену.

Током каријере сарађивали сте са много тренера, кога највише копирате?

- Имао сам срећу, јер сам радио са много великих тренера. Од сваког сам узимао нешто, али нико никога не може да копира. Волео бих да Чукарички игра као Манчестер сити или Барселона из оног најбољег периода, али је то немогуће. Много тога зависи од селекције играча. На основу тога и правиш игру. Кад си тренер почетник и фудбалски заљубљеник увек си на књигама, интернету, гледаш како то ради Мурињо или Гвардиола. Ипак, то ми не гарантује победу.

Са којим тренером сте имали најбољу сарадњу?

- Цео живот и каријеру везујем за једног човека, Мишу Радаковића уз дужно поштовања свима. Са њим и Љубишом Тумбаковићем провео сам 15 година, а то није мало.

Да ли вам је циљ да после Бановог брда, одете у Хумску?

- Мени је цео живот Партизан, то никада нисам крио, али не знам где ће ме професионални ветар однети. У фудбалу, мораш да имаш и велику дозу среће. Тренутно сам тренер Чукаричког и трудим се да посао обављам најбоље што знам. Волео бих једног дана да радим у Хумској. Амбиције су ми и да се опробам као тренер неког великог клуба у иностранству, мада то зависи од много ствари. 

Шта би Саша Илић играч, рекао Саши Илићу тренеру?

- Нисам био проблематичан играч, то ће посведочити тренери са којима сам радио. Имао сам само један проблем и то сам га ја направио са Трапатонијем у Ред Бул Салцбургу.

Посвађали сте се са Трапатонијем?

- Трапатони ме није видео у Салцбургу. Све ми је то било чудно, нисам давао сто одсто на тренинзима што себи сада замерам. Терао сам инат, а ништа нисам добио тиме. Требало је да прихватим ситуацију каква јесте, да ме Трапатони не воли и да му онда радом на тренинзима покажем да греши. Радио сам контра. Било би боље да сам имао некога ко би ми рекао: „Магарче то се не ради тако, него овако“.

Имали сте и мањи сукоб са Матеусом?

- Тачно. Матеус је у тој ситуацији био у праву. Човек ми је објашњавао, да у консталацији коју је Партизан тада имао, Звоне Вукић мора да игра иза нападача, а ја позади, јер за разлику од њега могу да играм на обе позиције, делим лопте. Мени је то било чудно, сви смо у неком тренутку каријере алави на голове. На крају се испоставило да је био у праву.

Који саиграч је у вашој соби провео више времена од супруге Тијане?

- Миливоје Ћирковић. Били смо цимери скоро седам година. Делио сам собу и са: Крстајићем, Лазовићем, Бабовићем, Смиљанићем.

А, са Владом Ивићем?

- Са Владом сам најбољи другар, али нисмо били цимери.

Како је то могуће?

- Колико смо времена проводили заједно ван терена, добро је да нисмо били још и цимери.

Да ли вам Влада даје савете као старији тренер?

- Влада је изузетан стручњак, доказ су резултати. Волим да разговарам са њим, јер ми даје одличне савете, само што некада мислим да ме „зеза“, онда морам све да проверавам. Шалим се. Влада је посвећен послу, гради каријеру на врхунски начин. Надам се да ће тако наставити, уствари сигуран сам.

Вратимо се на цимера, гледали сте Ћирковићев пенал у Њукаслу?

- Ја сам и послао Ћирковића да шутира пенал. Била је то специфична ситуација, Илијев је промашио пети пенал, онда су они погодили. Шутирао сам затим ја, погодио, они промашили и ту је сад била драма. Био сам близу Ћирковића. Само сам му рекао: „Ма, иди ти Ћирко“.

Тијана је колекционар

Захваљујући животној сапутници Тијани, Илић ће једног дана моћи да отвори и музеј:

- Тијана је колекционар, све чува, медаље дресове, чланке, све о мени. Срећан сам што имам те ствари. Једном сам заборавио медаљу са неког финала купа, морао сам да је набавим, јер нисам смео Тијани на очи. Захвалан сам јој јер је све то сачувала, укључујући и дресове, Тотија, Зидана, Влаховића, Митровића. Неке сам дао, ове сам углавном добио од другара који играју у другим клубовима.

Како је он реаговао?

- Сви су скочили: „Не, не, не“. Ја поновим: „Ма, иди Ћирко“. Знао сам да ће дати гол.

Да ли сте ви били смирени за тај пенал?

- Сад могу да кажем како сам био смирен, лаган, али далеко од тога. Нисам знао где „ударам“. Желео сам да шутнем по земљи, а она (лопта) је отишла горе. Сад кад ме неко пита, где сам хтео да шутнем тај пенал, кажем, горе. Кад погодиш, онда тако причаш.

Коју утакмицу би гумицом избрисали?

- Најтеже су ми падали порази од Звезде. Успех екипе без обзира како сам играо био ми је важнији од личног. Тешко сам преживљавао поразе од Шамрока, Аузбурга, АЕЛ-а... То су озбиљне трауме.

Добро, која вам је утакмица променила живот?

- Кроација. После тог двомеча и тешког пораза у Загребу 0:5, практично сам ни из чега дошао да играм за Партизан. Мене је Кроација спасила. Ко зна шта бих био, можда пекар.

Поштују вас и са друге стране, црвено-беле Топчидерског брда, како сте то успели?

- Играо сам фудбал у другачије време, није било друштвених мрежа. Данас се снимају, певају то каче на мреже, а онда касније трпе последице, покају се после два дана, али касно. У младости, док сам излазио, сретао навијаче Звезде и Партизана у граду, имао другове из оба клуба, али сам увек према свима био коректан. Волим Партизан и увек желим да мој клуб побеђује, али не бих и никада нисам никога вређао. Имам поштовање за ривале.

Како се постаје легенда?

- Легенда сам по оданости и броју наступа у Партизану, а не зато што сам најбољи играч клуба. Далеко од тога. Како време пролази све сам више поносан на то. Волео бих да се мења нешто, да неко сутра претекне Сашу Илића по броју наступа у Партизану, али тешко. Немогуће. Било би добро да играчи имају 200, 300, хиљаду утакмица за Партизан, јер би тим био уигранији, међутим у данашње време, баш тешко – закључио је Илић, истинска легенда црно-белих и српског фудбала.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srbija zemlja Zvezdaša
Nije samo Sasa Ilic, nego i partizan.
Don
Covek na zemlji, realan. Kapa dole i puno srece u trenerskom poslu.
Peki
Samo napred Majstore.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.