ПИШЕ: Зоран СТОЈАДИНОВИЋ
Расплет или нови заплет? Завршетак препуцавања или увод у нове размирице?
Увертира 167. вечитог дербија почела је Партизановим очајем у Суботици и Звездиним саопштењем из очаја после те утакмице, настављена запостављањем основних проблема црно-белих и параноичним мешањем у све и свашта црвено-белих са жељом, не само да освоје титулу, него и да исмеју све који не мисле као они.
У целој причи лоше одлуке арбитара представљају алиби за неуспех, а тренерска судбина Саше Илића на клупи Чукаричког – једна у низу колатералних штета...
Александар Станојевић у својим излагањима делује као усамљени Мохиканац испред црно-белог дела Топчидерског брда спреман да „тренерски погине“ за ванфудбалске идеале.
Стиче се утисак да се Милорад Вучелић и Милош Вазура са зебњом хватају за главу приликом сваког Станојевићевог изласка пред медије.
Страхујући да га „не убије прејака реч“ у Хумској су заборавили да је управо Александар Станојевић у којег се куну, али и иза кога се заклањају, за игру и резултате Партизана одговоран колико и „слабовиде“ судије које су против Напретка и Чукаричког очигледно оштетиле црно-беле.
Од истине да је у последњем вечитом дербију Станојевићев тим упутио само један директан ударац у оквир Борјановог гола, поразније је сазнање да ни на наредним утакмицама Партизан није био много агилнији и бољи.
Због чега је Партизан у кризи игре и резултата? Пре свега јер скупо плаћене ведете, а 900.000 евра годишње јесте изузетно висока цена фудбалера који игра у Србији, ничим на терену не показују да уопште завређују било какав уговор а камо ли помпезне готово милионске...
Лазар Марковић и Милош Јојић морали би због репутација које имају, заснованих на некадашњем потенцијалу, сами да решавају питање победника на свим суперлигашким утакмицама.
Бибрас Натхо је при крају уговора, ни приближно агилан и луцидан као пре три године што је и разумљиво, али, не постоји озбиљан тим у свету који се бори за титулу а игру базира на учинку „пензионера“ од којих многи не памте кад су уопште играли, а не колико добро или лоше.
Да ли су судије криве што у јеку прелазног рока Партизан доводи првог слободног штопера, а другом на којег тренер не рачуна – продужава уговор у 38. години?
Бекови су посебна прича и од шестседам са списка само је Урошевић и то због голова, заслужио да се о њему говори с поштовањем.
На жалост, Станојевић није научио лекцију после довођења Ивана Обрадовића и Александра Миљковића, па је зимус прихватио одговорност за још две кадровске грешке од којих је повратак Љубомира Фејсе, већи од свих претходних промашаја. А због ценкања за 50.000 евра пропустили су црно-бели да од Чукаричког купе Мијаиловића на пример...
Зато изјава Александра Станојевића да нема луксуз као Звезда да са клупе уведе у игру фудбалера који кошта два милиона евра, после свих Партизанових кадровских промашаја звучи бесмислено и дегутантно колико и потписивање Светозара Мијаиловића на писмо упућено Фудбалском савезу а адресирано дословце „селектору и в.д. председнику Драгану Стојковићу“.
Светозар Мијаиловић је човек у озбиљним годинама (75), а функција председника некадашњег првака Европе и света толико је озбиљна да је овакав начин исмевања и омаловажавања било кога у кровној организацији, апсолутно непримерен.
Садржај писма је, мора се признати, јако добро осмишљен и Звезди двоструко користан.
Етикетиран као навијач Партизана, арбитар Срђан Јовановић не сме да погреши на штету црвено-белих, а ако црнобели победе, ето и алибија – „помогао им је перфидним суђењем“ управо, на Маракани непожељни судија. У таквом амбијенту – за разлику од, Станојевића и Станковића, Рикарда и Катаија, Санога и Здјелара... једини актери дербија који ни по цену живота не смеју да погреше – јесу арбитри.
Мада, реално, очекивање Милорада Вучелића да „дерби одлучи судија тако што неће да оклева, него да шутне лопту у мрежу“, заиста звучи интересантно колико и саркастично.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
