Били су Вождовчани решени да против Партизана оставе „срце на терену” не би ли снови о изласку у Европу остали у пуном колору. Да су направили велико изненађење, не би им било први пут, али је у понедељак изостало.
Сагорели су, чини се, управо од превелике жеље – 0:3.
- Генерално сам разочаран утакмицом. Осећао сам да смо у били доброј форми, могли да одиграмо боље и освојимо бодове. Међутим, они су доминирали у првом полувремену и стекли два гола предности, након чега је било тешко извући се – завртео је филм Јустас Ласицкас, један од запаженијих Змајева у окршају са Партизаном.
А, нема никакве дилеме да је централна фигура меча био Рикардо, стрелац голова из два пенала, од којих је први и изнудио.
- Он је заиста одличан, нема потребе ни много трошити речи. Постоји разлог зашто је први стрелац лиге, оно што ради је сјајно. Млади могу да уче од њега. Не ради се само о томе како постиже голове, већ пре свега како се креће и отвара. Врхунски играч.
Коначан резултат постигао је Вујачић, после корнера.
- Разочаравајуће је што смо голове примили из прекида, али и то је део игре. Они су одрадили добар посао, казнили нас за пропусте.
ОДЛАГАЊЕ НИЈЕ ПРИЈАЛО
Чекање на почетак меча, који је лажна дојава о бомби померила за четири сата, морао је да има ефекта на екипе.
- Није нам баш пријало одлагање, јер смо сазнали тек када смо стигли на стадион. Ја бар живим близу, па сам могао да се вратим кући, али неки момци су морали да остану на стадиону. Одужило им се, требало је и да се поново припреми храна. Није баш било сјајно – искрен је Ласицкас.
Ипак, домаћин је показао да није случајно међу пет најбољих екипа у земљи. Друго полувреме било је много боље од првог и по обичају – од офанзиве се није одустајало ни када је питање победника било решено.
- То је део филозофије Вождовца, оно на чему и тренер Александар Линта инсистира. Без обзира на резултат, ми не падамо, покушавамо увек да играмо свој фудбал. Можда смо само у првом полувремену ставили много притиска на себе... У наставку смо држали посед, били доста бољи. Жао ми је што тако није било од почетка, али барем смо показали део онога за шта смо способни.
Управо је популарни Лас имао је највише шанси да на „крову” закува.
- Да сам искористио једну од неколико прилика, утакмица је могла да буде и мало другачија. Жао ми је што нисам постигао гол. Био сам близу, али то је фудбал. Голман Стевановић је сваки пут добро интервенисао.
Шта је било, било је. Преостала је нада да се на Маракани, у последњем колу, може десити чудо. Нада, која много говори о томе какво је првенство Вождовац одиграо.
- Да нам је неко након пораза од Колубаре и крагујевачког Радничког на почетку јесењег дела сезоне понудио да против Црвене звезде играмо за четврто место, одмах бисмо прихватили. Међутим, сада осећамо како нам место које води у Европу заправо измиче из шака... Чека нас тешка утакмица, знамо да они играју за титулу, пред својим навијачима. Ипак, даћемо све од себе. У фудбалу шанса увек постоји – подвукао је Ласицкас, десно крило и понекад бек, без сумње један од најбољих играча Вождовца ове сезоне.
ВРЕМЕ ЗА РАСТАНАК
Пре почетка утакмице Милош Мирковић, генерални директор Вождовца, Ласицкасу је уручио дрес са бројем 95. Толико утакмица је репрезентативац Литваније уписао међу Змајевима. Највише од свих странаца у историји клуба!
- Мало је необично добити дрес са бројем 95, а не 100. Жао ми је што нисам догурао до тог јубилеја, али је свакако лепо признање, дирљив моменат. Дао сам себе овом клубу, баш као што је мени дао могућност да покажем шта знам. Сви смо били добитници. Срећан сам, посебно, што смо ове сезоне остварили добре резултате.
Било је лако прочитати између редова.
- Уговор истиче ове године, мислим да је дошло време да променим средину. Захвалан сам клубу на свему, и... Никад не знаш шта ће живот још да ти донесе – осетила се емоција у Ласицкасовом сјајном енглеском.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.