Почетна / Фудбал / Супер лига

Савићевић: Волео бих Србију у полуфиналу Мондијала

Дејан Савићевић главни гост на промоцији књиге о Пиксију, одушевио присутне и пријатељу пожелео берићетно такмичење у Катару
ФОТО: В. Марковић, Архива Журнала

Дејо, синонимни надимак за фудбалске сладокусце без обзира на клупску припадност; за богове и за век векова! Дејо, своједобно, најбоља глава међ` овдашњим играчима. Лопту је терао боље но ико, субјективно речено: но икад. 

И, да Дејан Савићевић није на свет дошао, Црвена звезда не би отворила цветну епоху, српски фудбал начинио преврат у Европи и у свету 1991. године.

Свет, стога, не би требало да чуди френетични аплауз њему – громак и трајан - гостију знаменитог Драгана Стојковића, ауторитативних сведока свега ванвременског у Пиксијевом играчком и тренерском опусу из недомашивог пера Небојше Петровића, јуче у горњој сали некадашњег Дома синдиката у Београду.

Пикси је газда, вазда

Подсећање на наш разговор у „Темпу” од 9. августа 1989, у недељи скидања сивомаслинасте униформе и сталног задужења црвено-белог дреса, Деја је мало затекло питање: да ли је пре безмало 33 године рекао искрено или прагматично - „Нормално је што је Пикси газда”.

- Дошао је у Звезду три године пре мене, освајао трофеје, био главни играч... ја, тек био стигао...

Да, али као звезда прелазног рока?

- Добро... Пикси је празнину искористио у моменту кад Звезда дотад није имала превише успеха у првенству, био три године најбољи играч. Жао ми је што није остао још сезону, опет, ови из Ниша кажу: штета што се није родио годину раније ха, ха... Тако, није могао да угоди свима.

Питање свих питања је како сте обојица успели да спутате сујету изузетног играча и конектујете из прве?

- Не љутите се... Дошао сам да видим другаре, не да дајем интервјуе. 

А, кад препознатљив Дејов живац проради, онда... крај!

А, Деју констатација о непорозној љубави с Београдом и Србијом... некако би (не)пријатна. Отуд обзирност у одговору и биране речи, иако видљиво ганут несвакидашњом пажњом.  

- Добро... ипак, реч је о фудбалским људима, дошлим да Пиксију одају признање за све што је урадио... досад.

Осмехнуо се карактеристично допадљиво, наставио да гледа у плафон.

- Драго ми је... с Пиксијем другујем већ тридесет и кусур година. Презентација је била лепа, шаљиво речено, књига могла да буде и мало дебља. Биће, надам се, после Светског првенства у Катару. Србија, прижељкујем, направиће искорак тамо, што је увек фалило пређашњим генерацијама. Можда је и добро што се светско игра у новембру, а не у јуну.

Зашто?

- Играчи с овог подручја су тад поприлично истрошени, на крају аутономије. А, кад „резервоар” уђе у црвено, ваља поново пронаћи мотиве да се октански напуни, дакле, снагом и енергијом. Зато и кажем, термин је океј и поприлична предност. 

Запарала је уха ваша опаска с бине о неподлегању еуфорији, уочи планетарног шампионата?

- Народ смо такав, одмах крене преопмистично: као ми смо нешто. Чудо, у најмању руку. Што не би било добро, уколико би се с поменутим слоганом отишло у Катар.

Шта би вама био успех српске репрезентације на североисточној обали Арабијског полуострва?

- Волео бих да дође до полуфинала, мада је много рано да причамо о томе. Лигу нација би требало успешно окончати, потом одморити играче и припремити ваљано. Битно је да буду здрави и на располагању селектору, тад Србија имаће оправдане разлоге да очекује много. Не да буде светски првак, као што се већ пише и прича – с осмехом „а ла Дејо” је и закључио разговор с ногу, последња Звездина звезда.

Ортодоксним звездашима легитимна, зачудо не управним одборима и скупштинама од лета 1992!?   

Са Пиксијем бисмо лакше освојили Куп шампиона

Дејан Савићевић сматра да је књига о Пиксију морала да буде дебља, обративши се издавачу Мањи Вукотићу.

Извини, али имаћете прилику да све поправите.

- Тренер Драгослав Шекуларац био је најдалековидији, ставио нас је заједно у собу. Између нас није било никаквог ривалства, свако је имао место у Звезди, функционисали смо одлично и у репрезентацији. Наше пријатељство траје до данас, трајаће надам се још дуго. Жао ми је што није остао годину дана дуже, освојили бисмо још лакше Куп шампиона. На срећу навијача урадили смо то и без њега, а Пикси нам је био последња препрека са Олимпиком. Имали смо среће да га тренер Марсеља Гуталс није убацио раније, а био је надахнут да одигра добро.

У Италији 1990. био за копље изнад нас

Присетио се Савићевић и Светског првенства у Италије 1990: 

- Били су то Пиксијеви моменти, врхунац каријере. Имали смо пех да испаднемо од Аргентине, да није било баксузног, да не кажем намерног искључења. Доста смо добро играли и са десеторицом. Имао сам шансу, пребацио сам гол, касније су уследили пенали, лутрија. Жао ми је јер тај тим Југославије са њим на челу, а био је за копље изнад нас, одскакао је од свих није било чудно у том моменту.  Тадашњи Марсељ са председником Тапијем био је као Манчестер сити данас, највише је плаћао. Нису имали дилему да ли да га купе. Направио је добар потез, али је имао пех због повреде и она му је одредила други ток каријере. Отишао је после у Јапану и постао историјски ас у тој земљи.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rsb
Dejan Savićević zbog sankcija (rata i raspad bivše SFRJ), nije igrao na Prvenstvo Evrope 1992. zatim na Svetsko prvenstvo 1994. i na Evropsko prvenstvo 1996. Dejan Savićević bio najbolji ili jedan od najboljih Evropskih fudbalera 1991g. i za EP'92 imao nepuna 26g. a za SP'94 - nepuna 28g. Početkom 1992g. se moglo pročitati da "slavni Pele izjavio da je i Dejan Savićević mogući naslednik Maradone.." (da i Savićević može biti naredni kralj fudbala kao što pre toga bili slavni Pele i slavni Maradona..)! Početkom novog veka pojavile se i neka analitička istraživanja za "nesuđenih svetskih šampiona" sa konstatacijom da reprezentacija bivše SFRJ predvođena od Stojkovića i Savićevića mogla biti šampion sveta 1994g. i da bi glatko rasturila finaliste tog SP - Brazila i Italije.. Naravno da i Savićević i Piksi imaju silnu želju da vide veliki uspeh reprezentacije Srbije na predstojeći Mundijal, pa selektor reprezentacije je upravo Dragan Stojković Piksi..
Roki
Tim igracima je onemoguceno ili su bili spreceni da pokazu najbolje izdanje u istoriji yugoslovenskog fudbala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.