ПИШЕ: Бранко Спасојевић
Несвакидашња слика, са суперлигашких терена, могла би да буде добар предзнак у тек захукталој сезони. Металац је зауставио Црвену звезду, Јавор Матис уписао максималан учинак и зграбио шест бодова, Радник не зна за пораз у прва два кола...
Дојучерашњи прволигаши освежили су елиту. Доказ да у српском фудбалу није све омеђено у речима „намештено”, „лопови”, „државни пројекти”, „из кеца у двојку и седам плус”...
И то углавном из уста људи, који ни ексер нису закуцали на стадион, нити су се дрзнули да уложе барем један динар у клуб око којег су тобож потрошли пола живота, старајући се да га сачувају. Већ позната реторика губитника.
Горњи Милановац је већ направио коперникански преокрет и од града скромних спортских капацитета израстао у пример како заједно могу економија и фудбал. Истина, захваљујући само једном човеку, Драгољубу Вукадиновићу, Металац је клуб у залету, после година изгнанства из сопственог града.
Јавор Матис је поново на великој сцени, уз раме великима, што делује као подвиг раван Звездином освајању Европе из 1991. С главним финансијером, Драгомиром Лазовићем, Ивањичани су отворили ново клупско поглавље.
Остављени на цедилу, уз тек по коју мрвицу од локалних власти, њихов успех и две стартне тројке не би смели никога да разочарају. Напротив.
Историја је у недељу написана у Сурдулици, стадион Радника угостиће најбоље што Србија има. Многима није било по вољи што се миљеник југа Србије, из градића са свега десетак хиљада житеља, пробио у елиту. Волели би поново трамвај лигу и сателите у комшилуку.
Сателита, нажалост, и даље има. Кад би и они нестали, где би фудбалској Србији био крај.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.