Пише: Златибор Репић
Протеклог викенда предњачио је Партизан. Црно-бели су четири дана уочи реванш утакмице трећег кола квалификација за Лигу шампиона против Стеауе у Новом Пазару извели на терен тим без десет играча из прве једанаесторице.
Многи би рекли, разумљиво, јер европска сцена је важнија од домаће. Елиминација румунског представника донела би нашем прваку 5,4 милиона евра.
Пропозиције такмичења, међутим, јасно прописују да сваки клуб мора да изведе најбољи тим на терен. Нови Пазар се тако нашао у повлашћеном положају у односу на Металац и Јагодину, ривале Парног ваљка у прва два кола.
Тренер Зоран Милинковић пружио је тад шансу играчима од највећег поверења, што је резултирало са шест бодова и десет лопти у мрежи противника.
Маневар за овакве калкулације стручњацима на клупама наших суперлигаша омогућава нови систем такмичења.
У Хумској су свесни да се број бодова преполовљава после 30 кола, тако да уколико се коцкају у једном мечу, као што су у суботу крај Јошанице, последице неће бити драстичне. Уосталом, првенство је још на почетку.
Оваква дешавања већ указују на погубност новог модела борбе за бодове. Челници ФСС и клубови окупљени у Заједници морали су да имају у виду да поједини клубови из тих разлога неће увек играти с најбољим тимовима.
Увођење плеј-офа и плеј-аута имало би смисла само уколико се број клубова смањи на десет или 12 што би било примерено величини наше земље, као што је случај у оближњој Хрватској, Аустрији, Швајцарској, Словенији, мањим или земљама сличне величине као Србија.
Повлађивање интересима већине суперлигаша тешко може да нам донесе дугорочну корист.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.