Звоне све учесталије телефони у редакцији Журнала. Распитају се читаоци, углавном с оне стране границе, из блиског нам окружења, Црне Горе, Републике Српске, Босне и Херцеговине, о темину 149. вечитог дербија. Хоће људи да планирају пут у Београд, волели би да резервишу, на време, карте до главног града Србије. Пословне обавезе диктирају животни ритам, спорт је тек ту да употпуни задовољство...
А од одговора, до јуче у подне – ни трага. Нема га ни на сајту Заједнице Супер лиге, ваљда званичном информатору елите. Рачунају људи има десет дана до наредног кола, ваља прво чути жеље из клупских канцеларија, распоред утакмица је ионако ствар од периферног значаја за људе у Србији. Тек у поподневним сатима стигла је информација са једног од клупских сајтова – Црвена звезда ће угостити Партизан 12. септембра, почетак утакмице заказан је за 19,00.
Сајт Заједнице, у међувремену, понудио је још једну шок информацију – Јагодина ће угостити Војводину у среду, 9. септембра, а почетак меча заказан је за 21 сат!? Генијална идеја, усред радне недеље, суперлигашка утакмица у „залуталом” термину биће завршена сат времена испред поноћи. Кога брига, на пример, кад ће се ретки навијачи из Новог Сада, који се усуде да испрате њихову Војводину, вратити кућама? Ако међу њима, не дај боже, има запослених, студената, па и школараца, могу ли у четвртак, дан после утакмице да се посвете редовним обавезама? Ваља превалити 500 километара у ноћним условима, у два правца, зарад једне фудбалске утакмице...
Пита ли се неко хоће ли љубитељи фудбала, из источне Србије, моћи да прочитају извештај са утакмице Јагодина–Војводина? Неће моћи да виде ни основне податке о том сусрету ни у Суботици, Сомбору, Зрењанину, чак ни широј околини Новог Сада, о западној и јужној Србији да не причамо... Ретко ко ће одлазећи на починак имати прилику и да сазна резултат јагодинског сусрета.
Неће га бити ни у јутарњим штампаним издањима новина, на киосцима у 80 одсто Србије. Преко границе и да не „виримо”. Најбољи доказ тврдњи да је термин од 21,00 пуцањ у срце домаћег фудбала, злочин без граница и класично онанисање над преосталим љубитељима српског лоптања, који у свој муци, таблоидно-површинског извешавања о најпопуларнијем спорту, желе да на миру гледају фудбал. У Србији, ипак, ни то није могуће.
У Заједници на све то немо слажу раменима... Телевизија је платила, има право и да бира. Можда је тако, али не би смела да убија – домаћи фудбал.
Радили су јуче прековремено и људи из Партизана. Сетили се оперативци у Хумској, сат после сазнања да је 149. дуел са Звездом на програму 12. септембра, да три дана раније, против Рада, неће моћи да рачунају на репрезентативце. Са Теразија 3 су добили експресан благослов – одложићемо вам поново утакмицу са комшијама! Грађевинаре нико ништа није ни питао. Још један у бесконачном низу чинова бесрамног понижавања такмичења и удараца испод појаса.
Можда Владимир Булатовић, директор лиге, није више ни ваљана адреса за бригу о домаћем такмичењу. Формирао је, у међувремену, Томислав Караџић, председник ФСС, невидљиве, паралелне органе, увео имагинарне функције и поделио виртуелна задужења...
Елита, ипак, упркос томе, несвесно тоне у мрак. По народној „много бабица, килава деца”. У дану кад сваки нови човек на трибинама има огромну вредност, медијска тишина српском фудбалу најмање је потребна. А она је у овој жеги све гласнија...
ОСАМ УТАКМИЦА У ШЕСТ ТЕРМИНА!?
Да у Србији игра ко год хоће и како му се свиди најбољи доказ било је протекло, осмо, коло Супер лиге.
Осам утакмица одиграно је у – шест различитих термина!? Играло се од 17, 19, па и 20 часова. У три дана!?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.