Напредак је био убедљивији и много бољи у првом, а Раднички апсолутни доминантан у другом полувремену меча на крушевачком стадиону „Младост”

Tweet

Нишки фудбалери, који су после пораза у стартном мечу пролећног дела сезоне када су изгубили на гостовању у Лучанима, успели су да се опораве од тог неуспеха и пре осам дана савладали су на свом Чаиру екипу Вождовца.

Тај успех потврђен је под Багдалом, а да је пораз у Лучанима за чету Милана Раставца био сплет несрећних околности и да је екипа са Чаира заиста много јача него прошле јесени потврдила је управо против негодног домаћина.

Јунак сусрета и двоструки стрелац Саша Стојановић изузетним потезима распршио је све наде Крушевљана да ће доћи до бодова и на мечу са комшијама из Ниша.

– Лоше смо почели меч, ништа нам није полазило за руком у првих 45 минута. У паузи смо се договорили да из темеља променимо игру и приступ обавезама. Успело нам је то у првим минутима наставка и мислим да нам нико не може да оспори победу и освајање сва три бода. Били смо много бољи од домаћина – објаснио је Стојановић.

Оба гола били су ремек дело искусног фудбалера. Најпре је маказицама захватио лопту и послао је кроз ноге једном фудбалеру из одбране домаћина, а потом и голману Петровићу.

Други пут, направио је слалом – са леве стране ушао је у казнени простор домаћина и дриблингом преварио тројицу фудбалера, а потом варком тела послао крушевачког голмана у празно према пеналу, а лопту у мрежу. За радост Нишлија, за три бода и велику победу.

Успех нишког суперлигаша у Крушевцу имао је, ипак, велику и неизбрисиву мрљу, у режији навијача Напретка.

Више пута током сусрета, посебно пошто су нишки фудбалери прокренули резултат у своју корист, присталице Напретка у „таласима” су са северне стране стадиона скандирали вулгарно и непристојно, „Бугарске п…е”.

У престоници Цара Лазара Хребељановића и царице Милице, под историјском Багдалом, недалеко од споменика Косовским јунацима, шачица непристојника изгледа не зна да је Ниш у Србији, а не у Бугарској.

Не знају и да је Ниш на истом месту од првих дана долазака Словена на Балкан и, касније, после формирања српске државе тамо где је био и много пре тога – од свог оснивања као Наисус у древна времена и пре више од два миленијума и периоду римских царева и императора.

Заборављају да је из Крушевца града у Ниш дошла плејада врхунских и врсних спортиста, највише фудбалера и тренера и у граду на Нишави стекла репрезентативна достигнућа.

Зар треба понављати какве су то, само у последњих неколико деценија, Нишлије и „Нишлије” били један Драгиша Бинић и Завиша Пејић, репрезентативци и првотимци Радничког стигли у Ниш из Напретка, или тренери Влада Милосављевић и Јовица Шкоро, некадашњи репрезентативни голман и голгетер Напретка, рукометни голман Саша Перчевић…

Најмање што Напредак у име свог историјског и легендарног престоног града, који и данас краси прелепа Лазарица, у име спортске и богате фудбалске историје може да учини је, и то много пре него што стане на реп онима који брукају и Крушевац и клуб, да се огради од неодговорних и да упути јавно извињење – Нишу, Нишлијама и Радничком.

Ако ни због чега другог онда због тога што ти исти, назови навијачи, никад на Чаиру нису доживели никада ништа слично.

Могли су да буду само сведоци традиционалног гостопримства Ниша и широкогрудости Нишлија за све Крушевљане који дођу било којом приликом или поводом у град Константина Великог.

Свуда и на сваком месту. И увек. Наравно.