ПОГЛЕД СА ЧАИРА: Да ли Ниш жели Европу?

ПИШЕ: Тома Тодоровић

Све нишком Радничком иде како треба на почетку пролећа. После посртања, крајем јесени, и низа утакмица без победе, успео је суперлигаш са Чаира да се као феникс издигне из пепела.

Добио је Реал са Нишаве ново руководство, корак по корак, бар тако тврде челник Ивица Тончев и најближи сарадници, клуб се стабилизује у свим сегментима и, што је најважније, резултатски се потпуно опоравио и бележи изванредне резултате.

Срећом, сачуван је стручни штаб, на челу са Миланом Раставцем, и на Чаиру је остала већина фудбалера који су од почетка шампионата чинили језгро тима. Доведена су и јака појачања, чиме је нишки суперлигаш много добио и на квалитету и сазрео за много веће домете.

Данас Раднички, уз ново руководство, има и јак тим и, што сигурно представља посебност, као некада давно на Чаиру је победничка и добра атмосфера о чему највише брину у стручном штабу и међу фудбалерима.

Све то, међутим, не прате услови за организацију утакмица на нишком стадиону. Град је претходних година уложио милионе евра за реконструкцију и изградњу модерног стадиона, али је до сада саграђено и завршено кусо и само донекле приведено намени: свлачионице прокишњавају, често уопште нема струје и топле воде...

Најтрагичније је да Чаир нема најосновније – терен за игру и, чињеница је, многи трећелигаши имају боље услове за рад и такмичење. На стадиону у Нишу је после сваке кише или снега каљуга, а на свакој утакмици стиче се утисак да је реч о сеоској утрини или неуређеној ливади.

Ако Ниш жели Раднички у Европи, онда се нешто из корена мора мењати. Џабе ће бити и плеј-оф, али и добар пласман. Ниш, али и људи из врха фудбалске организације, који су до сада безброј пута обећавали, али нису и помогли, морају да се замисле око овог проблема.

Једноставно и просто – у развијени свет, а одскора и у самој Србији тешко да се може на свечаност у лепом оделу, и кошуљи са краватом, а у опанцима.

То мора да се схвати и то мора да изазове реакцију. Позитивну и ефектну. Јер, у противним би се могло рећи „да се џабе кречило”...