Фудбалска еуфорија не јењава на шабачким улицама, иако је пред Мачвом време великог и брзог спремања, без много савезника и простора за околишање.
Историјска промоција у елиту пролећа 2017, наоко непланирана, ставила је пред водеће људе црвено-црних са Саве неколико једначина са много непознатих, чија би решења донела много слатких плодова у освит премијере на суперлигашким теренима.
Зато, у симбиози многобројних непознаница, међу осведоченим љубитељима фудбала, провејава кључно питање – шта Мачва спрема пред мечеве са најбољим српским клубовима? И хоће ли њени Шапчани, напокон, уживати у тим чарима?
– Грех би било, после вишедеценијског чекања, оставити наш град и навијаче без суперлигашког фудбала. Након историјског пласмана у најјачи ранг, све муке и жеље, невиђеног славља, препустити Мачву стихији и слепом слову прописа, да се сељака по Србији и у улози вечитог госта игра на карту опстанка у елити... – одмах ставља до знања, гостујући у редакцији Журнала, Драган Аничић, шеф струке Мачве.
Кључни и стратешки послови остају на руководећим људима клуба и идеолозима буђења фудбалског Шапца.
Пред тренером, чији мандат није стао само у отварање славодобитничког шампањца, остаје задатак да створи екипу кадру да испуни примарни циљ – опстанак!
– Хоћу да Мачва игра брзо и јако, у ритму „Металике”, или „Еј-си ди-сија”. Волим да, путујући у Шабац из Београда, често дам себи одушка, пустим хе-ви метал, или рок тонове и уживам. Тако бих волео да изгледа и мој тим. Моћан и доминантан. Баладе ме не чине срећним – поентира Аничић.
У Србији, ипак, то није лако. Често се овдашњи љубитељи фудбала жале на успорене снимке са терена, гледајући мечеве са трибина.
– Многе ствари, није то спорно, зависе од терена. Као што „Еј-си ди-си” није иста група са и без гитаристе Малкома Јанга, тако ни екипа не игра исто код свих стручњака... Чини ми се да често не схватамо реалност српског фудбала. Велика је осека фудбалера, сви би што преко границе, инфраструктура је на ивици регуларности, налик земљама са светске периферије. Српском фудбалу нису потребни рефлектори, него добри терени. А без њих, није лако све спаковати у сјајан тим. И то преко ноћи.
Признаје Аничић да је, после више од деценије у Борчи, на месту директора школе и тренера, сјајну сатисфакцију пронашао у Мачви. Баш као и у њеном председнику.
– Милина је сарађивати са Ивицом Краљем. Реалан и рационалан, спреман да саслуша, надоградио је себе као личност каква је више него потребна српском фудбалу. Каријера без мрље и персоналитет о којем се прича, обезбедили су Ивици кредите у улози преговарача. Мачва има чиме да се поноси, јер у својим редовима има још неколико фудбалских прегалаца, на челу са првим потпредседником Драганом Антонићем.
А опозиција? Њу ваљда има сваки српски клуб са традицијом и именом...
– Код нас је рушење успеха једна од омиљена спортских дисциплина. Ваљда је свим искреним Шапчанима циљ да иза себе имају здраву и јаку Мачву, на стабилним ногама, у друштву најбољих српских клубова – хипотетичким питањем узвраћа Аничић.
До тада следи много посла. Ова година биће само полазна основа. Са чим ће Шапчани пред Звезду и Партизан?
– Наши најјачи адути су хармонија у екипи и подела послова унутар УО. Нема сувишних питања, момци су у свлачионици изградили карактер победника и уновчили га на пролеће. Договорили смо наставак сарадње са окосницама екипе из прошле сезоне, током недеље очекујем тројицу појачања, Шапчани знају како дишемо, екипа се бори за свој град... На добром смо путу, али летње стазе често забасају у богазе. Мораћемо брзо и ефикасно да радимо, да не чекамо последње дане прелазног рока и упаднемо у његове замке – са препознатљивим успехом, откривајући филозофску у хумористичку црту, нагласио је Драган Аничић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.