Мудри људи кажу да постоји будућност која се ствара и будућност коју само кројимо. Ко су ти нови људи спремни да инвестирају позамашна средства, смогну снаге и пронађу мотива да крену из „дебелог” минуса остаје јавна тајна. Без средстава из градског буџета се не може, Миленка Костића такође. У нимало ружичастој ситуацији, Чачани већ виде и Томислава Бајевића власника „Чипси веја” у новом УО.
За све који добро познају прилике иза оронуле фасаде старе управне зграде небројено пута шаране, па кречене, ко зна чијом руком, обијане од познатих и непознатих починиоца нису потребна детаљна објашњења. У старом сазиву руководства немогуће је пронаћи саговорника за одговоре на бројна питања, трагати за генезом организационог и финансијског посрнућа. Још теже пронаћи кривце!
О актуелном руководству постоје делимично опречна мишљења. Сталожени и мирни кажу, мало су урадили за клуб. Други иду много даље, уз повишен тон и самоуверену поруку. Кажу, њихов допринос је немерљив, нарочито због чињенице што уопше нису учествовали у раду клуба. Једно им нико не може оспорити. У већини, нису Борац користили за личну промоцију и прављење каријере.
Покушао је то једном приликом Чачанима „непознати” председник Зоран Башановић, окомио се на Миленка Костића, али се брзо ујео за језик. Можда је баш тада, у сали Градског већа, желео да утврди своју позицију, статус или испоштује нечију жељу... Од тада га нико није видео у Чачку, бар не на „свом” месту, у ложи, која приличи председницима.
Велики падају са најјачим треском. Очекује се да „ехо”, или истина, свеједно, одјекну сутра на скупштини. За колико је милиона Борац „кратак”, познато је вероватно само појединцима. Можда је тако и најбоље, али уз констатацију да клуб који намерава да домаћински послује нема више ни промил могућности да се понаша као „пијани” милионер. Све је кад-тад морало испливати на површину.
Проналажење решења, далеког од стихије, спорог, али много ближег линији међусобног поверења људи који су наводно већ рекли „да” посвећености Борцу, кажу одавно није било ближе стварности и реалности.
Нека мржња појавила се и према спортским новинарима. Већ годинама су у Борцу постали преосетљиви, повучени у себе. Претпостављају, да није штампе у клубу би завладала хармонија. Баш никако да се одрекнемо теза да огледало није криво за нечије ружно лице. И да су у праву морају се испоштовати људи који већ деценијама не пропуштају ниједан фудбалски догађај на стадиону крај Мораве.
Воле Борац, труде се да упозоре на неправилности, боли их сваки неуспех, тешка ситуација.
Зар, напокон, и од навијача, негде дубоко у замрзивачу, чувати јавне тајне, скривати истину, а притом се никада не осврнути на огроман допринос тих истих људи који су макар са трибина исписивали странице богате историје клуба?
Од приче и одлука које следе сутра од 20 часова, очекују сви да добију обећања, али и одговор о блиској прошлости, садашњости и најважнијем, будућности спортског великана са обала Западне Мораве.
ЧАЧАНСКА ЧАРШИЈА ИМА НАСЛЕДНИКЕ: Костић директор, на клупи виђени Јањић и Петрић!
Није инат, али боље и тако него никако, чачанска чаршија пронашла је већ нове људе у чачанском клубу.
Зоран Костић Пирго, дугогодишњи капитен и успешни интернационалац, одређен је за новог директора, Предраг Теофиловић Тофија је већ виђен на функцији новог-старог председника УО, а Предраг Гагило Кулашевић, председника Скупштине.
Гордан Петрић и Александар Јањић најближи су клупи Чачана.
Одлазак „неуништивог” Слободана Илића - судиће само време
Тихо и без помпе повукао се спортски директор Слободан Илић. Или се уморио, или је неко једва дочекао да му види леђа. У прву опцију тешко да ће неко поверовати, друга је много ближа реалности. Многи се не устручавају да кажу: „То је била неминовност”.
Добро упућени у фудбалске (не)прилике у Борцу спремни су на коментар како ће већ од сутра све бити много, много боље, без Слободана Илића. Када се човек попне на врх брда, силазак је за наше фудбалске прилике неминован, лаган или стрмоглав, сасвим је свеједно у случају Слободана Илића.
На леђима првог оперативца Борца увек се налазио тежак терет. Осцилирао је суперлигаш са Мораве у ранијим приликама, од очаја до сјаја, али никада није доживео српсколигашку, или зонску судбину, попут уз сва уважавања најближих комшија из Крагујевца, Ужица, Краљева.
Време ће као правични судија, без грешке промовисати име дежурног кривца. Једно је сигурно, Борцу лишеном помоћи Слободана Илића неће бити лако.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
