Ристић: Нехумано! Некад је смисао спорта био да формира здраве и дуговечне људе, а сада више није тако

0

Проф. др Миљко Ристић, председник Медицинске комисије ФСС, открива интересантна правила на светском нивоу

ФОТО: Архива Журнала

Синоћњи талас освежења спаковао је и чувеног „Луцифера” у историју, знатно и побољшао временски оквир пред мечеве петог кола суперлигашког каравана, али неће, сигурно, за свагда архивирати летње, све учесталије, приче о утакмицама у нефудбалским условима.

Очекујући недавни дерби Спартака и Партизана, првобитно заказан за 18 часова, Драган Симовић, председник Суботичана и један од људи из врха фудбалске организације, промрмљао је више себи у браду:

– Не знам ко ће бити на већим мукама, фудбалери на терену, или гледаоци на трибинама. Коме је до фудбала на „плус 40” и шта ће ови људи моћи да гледају. Није добро, свакако...

На срећу, телевизија се одлучила да, у последњем тренутку, промени сатницу, па је дуел почео сат времена касније. Испратило га је 5.000 гледалаца. Посета каква одавно није виђена у Суботици.

Срећа да је ФСС претходних година имао јасан став при лицецирању суперлигашких стадиона – нема елите без рефлектора. Последњег лета тај пропис је укинут, па ОФК Бачка, Мачва и Земун морају ривале да дочекују у дневном термину. Додатни проблем, поготово у летњим данима...

–  Светска фудбалска федерација, на основу препорука лекарске организације, усвојила је општи пропис да се утакмице не играју ако спољна температура прелази телесну, односно 37 Целзијуса. Уколико је преко 35 степени, прописане су две паузе, у оба полувремена. Доњи праг је „минус 15” – информише проф. др Миљко Ристић, председник Медицинске комисије ФСС, деценијама активан у домаћем фудбалу.

После апела Ненада Сакића, тренера Напретка, да „сачувамо децу”, логично је и питање – колики ризик носе са собом утакмице на великој температури?

– Обични људи тешко подносе топло време, поготово са великом концентрацијом влаге, али организам утренираног спортисте има већи „праг толеранције”. Спорт, једноставно, захтева спортски живот, што подразумева оптимум од око осам часова дневног сна, како би се задржала физиолошка стабилност организма.

Постоји ли опасност тежих последица, топлотног удара, или сличних траума?

– Тело спортисте, управо, има снагу да предупреди нежељене последице. Нисмо, колико се сећам, имали прилику да се сретнемо са појавама, попут топлотног удара, на спортским теренима.

Помаже ли употреба појединих медикамената у жељи да се лакше поднесу напори и високе температуре?

– Заблуда је да суплементи поспешују активност спортисте. Хипервитаминоза је болест истоветна авитаминози, односно недостатку витамина. Истраживање, спроведено у САД, показало је да чак 30 одсто корисника суплемената, на репрезентативном примеру, болује од хипервитаминозе. Прича о употреби ових средстава потиче од фармацеутске индустрије, једне од најјачих на свету. Тешко је одупрети се том лобију и причама о тобоже ефикасним средствима замене витамина. Као доктор, увек дајем предност здравом начину живота и исто таквој исхрани. Витамина има у воћу, поврћу, подразумева се лакша исхрана са топлијим данима.

Делујете као заговорник става Јусеина Болта да ће допинг уништити спорт?

– Апсолутно! Проблем је што многа недозвољена средства не могу ни да се детектују. Тело спортисте, у тренутку, има убрзане рефлексе, али дугорочно то није добро. Чак може да буде погубно у комбинацији са алкохолом, честим пратиоцем у слављима после тријумфа.

Како после бурног живота, стресова и тренинга, професионални спортиста може да доживи старост?

– Подразумева се живот са спортским активностима, наравно, смањеним интезитетом. Препоручена је и консултација са нутриционистом, јер опаки ритам савременог спортисте тотално обликује организам, по својим правилима. Такав живот, неумитно, оставља последице и по „пензионисању” потребна је и промена режима исхране – порука је проф. др Миљка Ристића, годинама првог човека Клиничког центра Србије.

Некад је смисао спорта био да формира здраве и дуговечне људе

Летња пауза је све краћа, поједине екипе нису имале ни две недеље одмора. Војводина је припреме почела после 12 дана, а фудбалери Црвене звезде, између мечева у две сезоне имали су паузу од свега четири и по недеље (32 дана).

– Нехумано! Некад је смисао спорта био да формира здраве и дуговечне људе, а сада више није тако. И раније су спортисти имали проблема, не само у старости, са кардиоваскуларним обољењима, данас је све више аномалија, учестале су повреде у полувремену. Технику су заменили снага и кондиција, захтеви су већи, што логично са собом повлачи и веће последице – објашњава проф. др Миљко Ристић.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру