КОРНЕР: Јединствени Косановић

ПИШЕ: Златибор Репић

На промоцији у шефа стручног штаба Напретка, Милорад Косановић, имао је уникатно запажање:

– Звезда је заузета, у Партизан не могу, односно они мисле да не могу, у Војводини није добро, Напредак је био једина логична дестинација.

Спортски директор Новосађана у њеној последњој шампионској сезони (1988/89) одабрао је град под Багдалом као нову дестинацију. Прошле сезоне спасио је Борац испадања из елите кад се чинило да је останак Чачана у Супер лиги немогућа мисија. Претходно је, кратко, предводио с клупе и Радник.

За многе вечити бунтовник, али и боем, тренер огромног искуства и знања, познат да никад не преза од отворених и тешких речи кад је повређен неправдом или позван да критикује колеге и руководиоце. Није се либио да прозива и „моћнике из подземља” деведесетих кад му је први пут са Црвеном звездом измакла дупла круна.

По много чему Милорад Косановић је јединствена појава у српском фудбалу. Марко Мишковић пресудно је утицао да други боравак у нашем најтрофејнијем клубу заврши пре времена, после пораза од Ариса у Солуну, иако га је похвалио (логично, зар не!?) по доласку у Лазарев град.

Није се Косановић никад устручавао да прихвати понуду можда и испод свог реномеа. Дизао је на ноге Нови Пазар, желео и трећи пут у Црвену звезду, али је Миодраг Божовић био примамљивији за људе са Маракане.

Крушевачку шансу схвата као изазов. Напретку је дуги низ година циљ излазак у Европу, а чини се да организационо никад није био ближи успеху. Одлазак међу Чарапане, претходно у Чачак, Нови Пазар и Сурдулицу, требало би поздравити. Учинио је то, верујемо, Косановић добрим делом и због новца, што и није чудно у већ двоиподеценијским турбулентним временима на нашим просторима.

Похвале заслужује гест да ради у било којој средини, што не прихватају ни они мањег угледа, али не и храбрости, од њега. За бригу је што не жели, или њега не желе у Војводини, где је у тандему са Љупком Петровићем, оставио најдубљи траг.