Александар Јанковић: Звезда би могла да продуби Партизанову кризу, али фаворита у дербију нема

Шеф стручног штаба Црвене звезде био је на три првенствена и једном  дербију у купу. Остварио је две победе (4:1, 3:2), реми (1:1) и пораз (2:3).

Александар Јанковић се као млад стручњак опробао у највећој светковини домаћег фудбала. Крај прве сезоне на клупи црвено-белих дочекао је без пораза, али и трофеја.

Честитао је те 2008. вечитом ривалу, није дозвољавао да га понесу емоције ни у тренуцима кад су на Маракани више кривили судије и ФСС за изгубљену титулу него што су анализирали сопствене грешке.

Бивши селектор младе репрезентације Србије 156. вечити дерби гледаће у Мехелену. На клупу белгијског прволигаша Саша се нашао недавно други пут, са циљем да тим који је претходно успешно тренирао две и по године избави из опасне зоне.

– Кад је у питању вечити дерби не могу да будем неутралан. Моје срце увек је на Звездиној страни. Лепо је за наш фудбал што дуел црвено и црно-белих долази у тренутку кад су оба тима изборила нокаут фазу Лиге Европе. И један и други клуб остварили су велике резултате што је супер повод пред још један окршај за бодове – поручује Јанковић у телефонском разговору за наш лист.

Пораз Партизана у Крушевцу, као и претходно изгубљени бодови на домаћем терену довели су Црвену звезду у позицију да са више самопоуздања и са лагоднијег места дочека други првенствени сусрет са комшијама.

– Бодовна разлика непланирано је уочи вечитог дербија отишла на девет. Такво стање на врху табеле не мора ништа да значи не само у овој утакмици већ ни у крајњем збиру. Видели смо уосталом, прошле сезоне да су црвено-бели остали без титуле иако су дуго били на врху. Звезда би сада могла да победом продуби Партизанову кризу. Зимска пауза била би у том случају дуга за црно-беле. Мој бивши клуб би се још више подигао, а вечити ривал имао додатне разлоге за бригу.

Много је више разлога за позитивна размишљања после успешне српске фудбалске јесени. Тешко је ипак, елиминисати ружне појаве или бар вишегодишњу већинску перцепцију у јавности да код нас ништа не ваља.

– Генерално, проблем је што су у Србији асоцијације на фудбал потпуно другачије него у другим земљама. Прича се и даље више о намештањима, пеналима, судијама, да ли је председник ФСС Толе Караџић или Кокеза, ко је коме помогао... Поједине утакмице играју се пред 150 гледалаца. Шта друго можемо да очекујемо ако на све гледамо негативно? Успеси Звезде и Партизана у Европи и пласман репрезентације на Светско првенство у Русију могло би теоретски да послуже као замајац да ревитализујемо домаћи фудбал, вратимо га у спортске оквире и препустимо игри и играчима – нада се Александар Јанковић позитивнијој атмосфери и повратку најпопуларнијег спорта на европски ниво не само на резултатском плану.