Затишје на стадиону Партизана прекинуто је 25 минута пре почетка 156. вечитог дербија. Навијачи су до тада чували гласне жице, завијориле су се заставе на јужној и северној трибини стадиона у Хумској, најватренији симпатизери два највећа српска клуба вежбали су мишиће. Бубњеви су недалеко од семафора на јужној трибини били на листи чекања.
Владимир Стојковић, Партизанов голман у 17.36 часова ушао је са тренером Јовшићем у тунел, пошто је завршио тренинг. Са истока и југа голману репрезентације Србије стигли су аплаузи, узвратио је на исти начин.
Шест минута касније, док је Зоран Тошић давао изјаву за ТВ Арена, а Звездаши приводили крају загревање, почела су пецкања и прозивке са југа и истока.
Затим су наишле судије предвођене Милорадом Мажићем и добиле салве звиждука – веће од црвено-белих.
17.46: Кад се тунелу примицао Тавамба зачуо се рефрен са Партизановог југа и истока: „Тавамба, Тавамба, Тавамба, ти знаш да волим те ја...”. Осмех није изостао код Партизановог центарофра.
17.55: Почела је да свира Партизанова химна „Црно-бела боја мила...”, из тунела ка терену ишли су Мирослав Ђукић и остали чланови Партизановог стручног штаба. Са севера се чуо хук: „Ви сте Титови, Тито је ваш...”
17.58: Милорад Мажић је са колегама извео фудбалере два највећа клуба на терен. Најмлађи чланови Партизанове школе, пошто су се растали од играча вечитих ривала, потрчали су атлетском стазом ка југо до тунела, подигнутих руку.
18.02: Ожеговић је на центру одиграо лопту Јевтовићу, почео је празник српског фудбала. Срнић је убацио лопту у петерац, голман Стојковић дигао руку и показао на гол-аут.
„Ајмо бре, горе, идемо”, узвикивао је Владимир Стојковић у 18.07, у тренутку када је Сума износио лопту ка центру. Голману црно-белих није се свидела Мажићева одлука, прекрстио се убрзо, па и пољубио другу лопту, јер је прва отишла код фото-репортера.
Окренуо се Партизанов чувар мреже и љубимац навијача у 18.15 часова и погледао колико је одмакло на семафору, још једном се прекрстио и наставио да прати игру. Три минута касније бакљама је осветлан Звездин север.
И онда су почеле мучне сцене на другом крају стадиона. Општи метеж, почеле су да севају песнице – одавно није виђена таква туча на јужној трибини, испод семафора није се знало ко кога удара. Пола стадиона гледало је у том правцу.
18.34: Пешић је узвикнуо: „Јаој...”, удаљен свега метар од Владимира Стојковића. Публика је све чешће бацала поглед ка јужној трибини. Убрзо је стигло и возило Хитне помоћи на атлетску стазу, лекари су имале пуне руке посла.
Групи навијача у модрицама Жандармерија је отворила капију како би повређени могли да потраже помоћ. Публика са јужне трибине све гласније је скандирала, тројица од десетак изудараних навијача буквално су голи до коже одведени са стадиона.
19.04: Почело је друго полувреме, изашли су фудбалери оба тима, а Канга је са пластичном флашом у руци три пута подизао десну и љутит поглед уперио ка гледаоцима на источној трибини.
Звездин голман је у других 45 минута трпео увреде са истока и југа, неколико пута препирао се са дечацима који скупљају лопте. У једном тренутку нису хтели да му изађу у сусрет кад је тражио.
Мажић је у 19.07 прекинуо игру. Звездаши су на северу упалили бакље, развио се густ дим са њиховог дела стадиона.
Три минута касније настављен је дерби, Борјан је извео прекид и крампонима ископао бусен траве са линије петерца. Нишлија Данило Грујић, додатни судија „наређивао” је фудбалерима у току гужве пред Борјановим голом: „Доле руке, без руку”.
Пантић је извео корнер, а Боаћи избио лопту. Милорад Мажић је у 19.20 погледао ка Грујићу и показао на пенал, после старта у Звездином казненом простору. Скоро три минута касније, Сума је извео једанаестерац, погодио мрежу и отрчао ка југу.
Почео је да тече 77. минут, на увредљиво скандирање са истока, Борјан је скупио обе руке изнад главе, поклонио се два пута и обори главу. Боаћи је изједначио – 1:1, Борјан се окренуо ка дечацима задуженим за хватање лопти поред реклама и стиснуо песнице. Од среће је узвикнуо недалеко од центра трчећи ка свом голу: „Има Бога, п.... ј....”
Последњи минут 156. дербија: партизановци су тражили пенал, Француз Ле Талек је интервенисао, а Грујић је говорио у микрофон Мажићу и колегама: „Није, није, чист, чист!”.
Завршен је празник, играчи су отишли ка својим Гробарима и Делијама. Рефлектори у Хумској сијали су и даље...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.