Почетна / Фудбал / Супер лига

БОЖИЋНИ ИНТЕРВЈУ, Мирослав Ђукић: Печење прасића? Завршио сам каријеру!

„Нико нема што Србин имаде”: девиза Мирослава Ђукића, прослављеног репрезентативца и потписника на Партизаново пролеће у Европи, који свуда у свету с Мачвом и Штитаром „био и остаде”
ФОТО: Д. Жарковић, ФК Партизан, В. Марковић

Село моје лепше од Париза... Куће мале кречене у бело... Једну малу, њене очи плаве... И сад опет свога вранца јашем...

„Дубок наклон” Пиринеја и статус божанства у Галицији и Валенсији никад нису успели да му засене љубав према мачванској питомини, са искром у очима на плаветнило Саве и наслеђеним поноситим ходом ратника с Цера. Усађених, одмалена, „багером” у срце!

Мирослав Ђукић, један од најбољих дефанзиваца које је стара Југа икад изнедрила, двоструки финалиста Лиге шампиона и знаменити деценијски репрезентативац, ни после четврт века „од сувог злата” у Шпанији није заборавио традицију и корене.

Где се најлепше осећам? У мом Штитару! Кад год имам слободан дан, правац село, на сат и по вожње од Београда. Међу лешнике! Мало да се опустим. Одморим главу! Изађем на терасу, уживам, радим видео анализу, играм се с два вучјака. Босански торњаци. У Партизановим бојама, црно-бели – у предвечерје Божића казује актуелни шеф струке српског првака и потписник на успех чекан 13 година, пролеће у Европи.

Глас му, из милоште, трепери к'о струна на виолини, баш као Цицварићима док је „пољупце, чак из Лувра, слала Шапцу Мона Лиза”.

Обожавам природу, миран амбијент. Штитар је мали: 3.500 становника, додуше, ја сам ван села. Немам ни комшије. Мир. Рај.

С пијететом збори о својим земљацима:

Штитарци су добри људи, не носе, као негде, ножеве у чарапама. Наш сељак вам је доброћудан, нормалан. И ја сам „опуштена варијанта”, волим да одем у моју Мачву. Отац и мајка су умрли, имам брата биолога, живи са мном. Знам да је тај крај у ратовима много страдао, моји нису учествовали, али смо као и сви пропатили у тим незгодама.

Ђукић је изучио породичну лозу:

Моји су се доселили у Штитар из Љубовије, 1965. Били су „слуге”, радили на пољопривреди, живели у колиби. Временом расли, кад су довољно стекли, направили кућу ван села. Јефтиније. Е, сад сам ту ја, на породичном имању, докупио сам још мало земље и направио неко своје царство.

Зацаклише му очи...

С лешницима! Три и по хектара, лепо расађених, око куће. Диван амбијент, опуштајући.

Раритет: Крушка међу лешницима?

Ни данас не знам зашто су ме звали Крушка. Од малих ногу. У селу сам познат под тим надимком. Тачно, волим да их једем, али...

Пропусницу за оазу мира имају једино...

Пријатељи из Мачве, стари другари... Волим обичан свет, нашег сељака... Обожавам да доведем Шпанце, да виде ту лепоту. Свиђа им се, наједу се наше хране, не могу да дишу... Жали ми се један на кајмак: „ј... ми мајку ово бело, ал' не могу да га оставим”.

Читалачком аудиторијуму занимљиво: обрне ли се и прасе на ражњу?

Е, кад већ то поменусте, мораћу да вам испричам анегдоту.

Претворисмо се у ухо...

У Валенсији сам чак направио и фуруну! У почетку, док су деца била мала, живели смо у кући. Имам је и данас, али је изнајмљујемо. Направио сам терен с вештачком травом, сваког викенда се окупи стотину малишана, оставе бицикле, играју фудбал...

Почетак обећава...

Покојни отац је целог живота окретао с мајком прасе у фуруни. Рекох, 'ајде и ја да пробам. Насликао сам Шпанцима шта хоћу и направили су ми фуруну. Знате ли колику? Крава стојећки може да стане! Прве Нове године још сам и супер прошао: славили смо код кошаркаша Дејана Томашевића, међу гостима било је још његових пријатеља, однео сам прасе, добро је испало. Ма, шта добро? „Изашло” одлично!

Увек постоји неко – али...

Следеће године, ја сад „као” експерт, позовем пријатеље Шпанце да ми дођу за ручак на Ђурђевдан, породичну славу. Пред јутарњи тренинг насецкам дрва и потпалим ватру. Скочи нека грана, удари ме у чело, натекне ми. Ставим ватру, па се „оцицам”!

И...

Видим, све је почело несрећно, трагично... Наложим некако и одем на тренинг, рекавши жени да одржава ватру. Рачунам, пријатељ ми долази око „двојке”, може да остане само до пет, мора поново на посао. Вратим се с тренинга, стручним оком проценим да то није довољна ватра, брже боље набацам још дрва и потпалим. Кад је била баш јака, гурнем ја то прасе у фуруну, размишљам: ј...., колика пламенчина, 'ајде да отворим да га видим. Кад оно, гори цело прасе!

Ђукић се и сам 'вата за стомак...

Извучем га напоље, гори све. Вичем жену: „Цецо!” Комшије, граде поред кућу, почну да се крсте: „Види овог Ђукића, гори му прасе”. Наопако!

Постаје озбиљно...

А жена, како излази из кухиње, ајооој... Треба нам сад сатара, сакрила је она од деце, не може да се сети где је. Нађе је, коначно, исечемо некако ноге, ресто изгорело, негде се и угљенисало. Ставимо то што смо спасили у електричну рерну, мало га дорадимо...

Паметно...

Шпанцима смо прво износили хамон (шунку), да се они прво доообро наједу хамона, онда мало буткица, шта је остало. Супер су то прихватили, мирисало је, ипак, на дим, све је прошло у реду.

Хвала Богу...

Отишли Шпанци, ми срећни, мало се опустили... Рекох, дај да изнесем онај жар колицима у контејнер. Кад... Окренем се, гори пластични контејнер! Брже: „Цецо, дај воду да гасимо”!

Наравоученије...

Тад сам завршио каријеру печења прасића. Томашевићи су још и добро прошли...

„Нико нема што Србин имаде, какав био такав и остаде” – Мирослав Ђукић, капитални репрезент „четири С” у планетарним оквирима, речју – људина! 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Drinkwater
Đuki još jedino da poželim da mu bombaš Ilijev dovede pojačanja pre odlaska na pripreme u Kipar a ne zadnjeg dana prelaznog roka što je redovan običaj u Partizanu! Plzen već godinama igra u skoro nepromenjenom sastavu a mi ovde stalno kukamo kako smo neuigrani. Pa kako trener da uigra tim kad mu novi igrači stignu 10-ak dana pre najvažnije utakmice u Evropi!? I tako iz godine u godinu radimo naopako, a opet... čekamo proleće u LE! Pa zar mi partizanovci nismo jedinstveni ludaci u celom svetu? To samo nama uspeva i nikom više. Đuka ako još uspe da izbaci i Plzen onda se definitivno potvrdio kao trener evropskog formata. Sa ovom Partizanovom politikom "pojačavanja" tima kod nas bi i Murinjo propao kao trener. 
PIVKE
Tacno tako.
Drinkwater
Svidela mi se priča. Približila mi je Đukića kakav je privatno, kao čoveka, i to dobrog čoveka vesele naravi, duhovitog, iskrenog, prirodnog i opuštenog. Koliko mu te osobine pomažu ili odmažu u radu sa srpskim igračima  ne mogu da sudim ali bih uvek poželeo da ga imam za drugara i bliskog prijatelja. Żelim mu od srca da nadmaši Vermezovića i tako postane trener koji je u 21. veku sa Partizanom ostvario najveći uspeh u Evropi.  
Pera
Jos jedan od mnogobrojnih primera gde se moze u zakljucku reci: Miroslav Djukic - gospodin i frajer. :) :) Mnogo mi je drago sto imamo ovakvoga coveka i sportistu. :) :)
sta je vaznije?
To o cemu si ti pisao su dobre osobine i dobro je da ih poseduje, ali ako pricamo o fudbalskom znanju, on je veoma los trener.
Луциано
Размишљам о изјави Илијевски да од пет играча 4 су затворена а пети је на стени Бају због одлазака.мислим да су то домаћи играчи а тај на чекању је странац и ако оде тавамба тај долази.ови домаћи би били путничанин ..здјелар..Ивановић..и ..Урошевић. Петровић међу њима није..ако тавамба оде онда је ту гохуа или абубакар...а ако оде и Евертон онда ће ту доћи Јованчић.
dejavu
A ja se ne bi iznenadio ako pola od tih dolazaka budu neka nova imena,koja se nisu provlačila kroz medije.
zorba
Djukicu zelim da u ovom prelaznom roku pojaca tim igracima poput Zdjelar, Ivanovic, Drazic,... a na leto selekciju dopuni sa najvise 2-3 igraca bez obzira ko ce biti prvak.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.