ЗИМСКЕ ПРИЧЕ - Немања Арсенијевић: Рад у Србији? Не хвала…

Неочекивано и непланирано, после 13 сениорских сезона, 32-годишњи Ужичанин нашао се на прекретници. План да тек за две, три године окачи копачке о клин пао је у воду. Не и накана да остане у фудбалу, сад у улози тренера.

Носио је у Супер лиги дресове Новог Пазара, Рада, Јагодине, Слободе, Младости из Лучана, Борца, ОФК Београда и Радника, забележио више од 120 првенствених утакмица. У иностранству је играо у Мађарској (Хонвед), Израелу (Хапоел Акра) и Грчкој (Астерас Спарти).

– Иако у младости нисам био стрпљив да неке ствари дођу саме по себи, нисам незадовољан играчком каријером. Могло је и боље, што се очекивало од неког са списка младих репрезентативаца. Сениорски стаж сам почео у ОФК Београду, више нисам играо него што јесам. Тада се требало наоружати стрпљењем, размишљати и планирати хладније главе да не бих ишао заобилазним путем. Кад размишљам о прошлом времену, први закључак је да, иако је реч о 13 година, каријера брзо пролази.

Године у иностранству памти по неупоредиво бољем стању, него у Србији.

– Код нас ми је у најпријатнијем сећању остало време проведено у Слободи, кад је постала члан елите. Играо сам и за много других чланова највишег ранга, свугде се трудио да играчки и људски оставим траг. Али нисам из свих клубова испраћан на прави начин, понеки ми дугују новац. Нисам једини, многе бивше саиграче мучи иста брига. Другачије је у иностранству. Уговор се поштује, посвећени сте само тренингу и утакмицама. Грчка је земља која ми је остала у лепој успомени, професионализам на свим нивоима.

Каже да му прија седмомесечни одмор од фудбала. Ужива у породичној атмосфери, прати игре брата Филипа за Мачву, консултује се о будућим потезима са оцем Душаном, својевремено одличним фудбалером Слободе и тренером.

Жели да се посвети тренерском послу. Стекао је „Б” лиценцу, тренутно се школује за „А”.

– Велико играчко искуство је одличан темељ. Радио сам са много тренера од којих сам више научио како не би требало него како би требало радити. Имам много пријатеља у иностранству, покушаћу да се ван Србије опробам у тренерском послу. Од рада у Србији ме одбија апсолутно несређено стање у нашем фудбалу, много тога мора да се промени да би стао на чврсте темеље. Не исплати се наоружати се стрпљењем у Србији – закључује Немања Арсенијевић.