Фудбалске приче опет су постале главна тема у граду на десној обали Саве, а сви се најчешће присећају добрих старих времена и пореде успехе ранијих генерација са садашњим. Паралеле се највише повлаче са пласманом у полуфинале националног купа 1989. године.
Мачва је у периоду од 1987. до 1992. године остваривала веома добре резултате и од екипе која је годинама таворила у Српској лиги, догурала до једне од најјачих у јединственој Другој лиги СФРЈ. Црвено-црни су тада имали тим састављен од неколицине искусних асова и плејаде младића који су се касније доказали на великој сцени.
ТВОРАЦ ФУДБАЛСКЕ ДИНАСТИЈЕ
Баш те сезоне 1988/89, кад је Драган у купу исписивао странице шабачке фудбалске историје, родио му се први син.
Нико од неколицине присутних Мачвиних првотимаца и писца ових редова, који су те вечери до зоре наздрављали срећном оцу и куртоазно пожелели да га син надвиси, није могао ни наслутити да ће Немања досећи врх светског фудбала.
Пошто игра на истој позицији као и отац, Драган се труди да реално процени.
- Наравно да сам пресрећан и презадовољан свиме што је Немања у каријери остварио. Чињеница је да је тактички обученији, да има бољу пас-игру и завршницу него ја, али никада нећу признати да је бољи од мене у скоку и у игри главом.
Две године касније родио се други син Урош, који успешно игра за Копенхаген. Овдашњи љубитељи фудбала жале што ни Немања ни Урош, иако рођени у Шапцу као деца Мачвиног фудбалера, никада нису обукли црвено-црни дрес.
Међу њима посебно место је припадало Драгану Матићу, који за разлику од Ђукића, Ризнића, Златарића, Мићића, Ковачевића, Јошића, Радовановића... никада није играо у највећим нашим и иностраним клубовима, али је сопственим умећем и пожртвованошћу давао велики допринос успесима Мачвиног тима.
Његова дефанзивна игра на средини терена и скок игра, као и посвећеност колективном успеху, још увек се памте у Мачви у коју је дошао из убског Јединства.
Садашња генерација Мачвиних фудбалера поновила је ваш успех.
- Мачву и данас сматрам својим клубом, трудим да гледам што више утакмица и у клубу се увек осећам добродошлим. Изузетно сам задовољан оним што су наши наследници у црвено-црним дресовима учинили у последње две године. Елиминација Црвене звезде спада у ред спортских подвига и потврда је високог квалитета тима и умећа тренера. Зар није сувишно истицати да је у питању наш најтрофејнији клуб, који је у овој сезони своју снагу потврдио и на евросцени? Без обзира што немам намеру да на било који начин умањим све што су момци остварили, наш и њихов пласман у полуфинале, ипак нису за поређење. Јер, ми смо то остварили у великој Југославији када је такмичење било много масовније, а фудбал много квалитетнији.
Момцима честита од срца...
– Пожелео бих да моју генерацију превазиђу у свему, па и у резултатима. Наравно да ћу бити уз њих и у полуфиналним мечевима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.