На свашта су нас навикли овдашњи суперлигаши последњих година. Свакојаки проблеми, субјективног и објективног садржаја, често су праг толеранције свели испод минимума и знатно обесмили суштину оног што би требало да буде најбољи домаћи фудбалски производ.
Нажалост...
Пласмани Динама и Пролетера у Супер лигу, прошлог лета, повукли су са собом и неколико очекиваних проблема. Оба клуба не могу да буду домаћини на својим стадионима, Врањанци успут и непрестано гостују, али... Последњи детаљ, наоко, безнадежан, још је један ударац на слику елитног ранга.
Динамо упорно крши Пропозиције такмичења у Супер лиги, јер игра у неадекватној спортској опреми! Врањанци су се под „будним очима” делегата суперлигашких утакмица у претходних десет кола оглушили о члан 102 „суперлигашког устава”.
А, у њему јасно стоји:
– Сви играчи на првенственим утакмицама морају да имају на задњој страни својих дресова бројеве видљиве боје – контрастне у односу на боју дреса, прописане величине (35 x 25 цм), дебљине линије 5 цм и исте бројеве величине 10-15 цм на доњем делу једне ногавице гаћица. Бројеви на дресовима и гаћицама морају се слагати са бројевима у записнику утакмице.
Од бројева на гаћицама ни трага ни гласа. Није важна боја гарнитуре, да ли је црна, или жута, обележја нигде нема... Рекло би се – легитимно право људи из Динама да бирају шортсеве по својој вољи. Али, где је одговорност вајних нам делегата на суперлигашким стадионима?
Ако смо већ осуђени на урушавање Супер лиге, зар елита мора да умире пред нашим очима... Без речи оправдања.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.