Чукарички први у Србији формирао Аналитички центар, Дејан Илић: Ово је европски тренд (ВИДЕО)

1

Ни један клуб у Србији, али ни у региону, нема оно што Чукарички има, модерни Аналитички центар

ФОТО: Н. Неговановић

Кад је формирао стручни штаб, приликом доласка у Чукарички, Симо Крунић је позвао кондиционог тренера Дејана Илића.

Човека који има богато искуство, који је радио у клубовима као што су Партизан, Еркулес, Ваљадолид, Валенсија, Трнава, Спартак Москва, те у репрезентативним селекцијама Србије.

Претходни уговор сам имао у Кини, у клубу Чангчун. Кад сам завршио тамо, направио сам паузу од шест месеци, пред крај претходне сезоне, односно у време припрема за текућу, Симо Крунић ме је позвао да будем кондициони тренер у његовом стручном штабу – казао је Дејан Илић.

Признао је да није био у току са дешавањима у српском фудбалу, с обзиром на вишегодишњи рад у иностранству, те се распитао о Чукаричком.

Претходно сам у нашем фудбалу радио само у Партизану, неких десетак година, последњи пут 2010. године. Од тада сам био у иностранству. Кад сам се распитивао о клубу, добио сам просто невероватне информације. У том тренутку, искрено, нисам био упућен у дешавања овде. На основу тих оцена, прихватио сам позив Чукаричког – казао је Илић, који је потом конкретизовао на шта тачно мисли:

Чуо сам да је организација клуба на врхунском нивоу, амбијент такође, да су сви веома позитивни и усресређени на резултат, те да сви сектори у клубу раде заједно. Власник, односно председник клуба је потпуно посвећен клубу, изузетно заинтересован и отворен за сваку врсту сарадње и захтева које имамо. Гледа у будућност стратешки, оријентисан је другачије него већина људи које сам имао прилику да упознам за двадесетак година у фудбалу.

Дејан Илић је потом нагласио да би досадашњи боравак у Чукаричком оценио највишом могућом оценом.

Изузетно сам задовољан. У међувремену, поред ангажовања са првим тимом, радим на развоју Аналитичког центра. Своје личне амбиције везане за струку и будућност у фудбалу уопште, успео сам да задовољим у својој земљи, то је оно најлепше што је могло да ми се деси. Скроман сам човек, доста сам био у иностранству, одвојен од породице. Сада ми се поклопило и да будем код куће и да радим оно што волим, и то баш на највишем нивоу.

Појаснио је потом Илић шта је конкретно Аналитички центар и чиме се он бави.

То је стандард у другим срединама, поготово у лигама „велике претоке“. Сваки клуб у Премијер лиги има Аналитички центар, већина шпанских, у Италији, доста француских такође... Фудбал је постао индустрија сам за себе, по обрту капитала, свесни смо да трансфери износе и по неколико стотина милиона евра за само једног играча. Огроман новац је у фудбалу, право на грешку се све више смањује. Ту мислим на селективни модел, на рану селекцију и идентификацију талената, предикцију њиховог даљег развоја, односно смањење ризика од повреде. У свим клубовима који имају привилегију да поседују такву јединицу, то је главни задатак Аначитичког центра – рекао је Илић, који потом наставља:

Озбиљни људи из науке се баве праћењем свих могућих параметара које могу да прикупе о стању играча, не говорим само о првом тиму, већ о комплетној Академији. Играчи се прате и квалитативно и квантитативно, ти подаци се потом статистички обрађују, а на основу тога се издвајају фактори који могу да утичу на већ поменуте ствари.

Поменули сте да је Аналитички центар нормална појава у лигама „велике петорке”. Какав је случај у Србији?

Не само у Србији, већ у ширем региону не постоји такав Аналитички центар. Ово ми је трећи пут да радим на развоју оваквог пројекта, први пут је кренуло у Партизану, 2007. године, кад је председник клуба био Ненад Поповић. Подржао је пројекат, тада назван „Партизан Лаб”, по узору на „Милан Лаб”. Миланези су свима били узор, први су кренули са тим. Али, тај пројекат је стао са сменом председника. Слично сам радио у Кини, они су клуб који је озбиљно ушао у развој клуба, направили су велики спортски центар. Мој задатак, поред рада са првим тимом, био је и да развијам Аналитички центар. За велике средине то је нормално, за нас је егзотично и делује помало невероватно да тако нешто постоји. Али, ето, и овде има људи који гледају у будуућност и у стању су да то подрже – истакао је Илић.

Нешто више од пола године колико је у Партизану радио на овом пројекту није било довољно за дугорочне резултате.

То је вишегодишњи пројекат. Потребно је годину дана да се Аналитички центар оформи, комплетира, што опремом, што људима који су вични да на задовољавајући начин прикупе податке, анализирају их и из њих извуку закључке, везано за постављене циљеве.

Да ли је то прескупо за наше клубове?

Релативно је питање шта је скупо. Поменуо сам да је обрт новца велики, а не бих сад да баратам цифрама колико би Аналитички центар могао да кошта. Будући да су то вишегодишњи пројекти, и није толико скупо у односу на оно што може да донесе. А то је већа ефикасност у предикцији за клубове који имају своје Академије и баве се развојем играча. Могу да се направе формуле за рано селектирање и прогнозу развоја играча. Да не говоримо о томе колико само један клуб кошта изостанак неког играча због теже повреде. Дешавало се то и великим клубовима, да у једном тренутку буду лишени услуга и десеторице играча, што клуб кошта финансијски, не само у смислу лечења играча, већ и бодовно у самом такмичењу.

Још раније Чукарички је почео са коришћењем „трекера”, сада се то ради на још вишем нивоу.

Тренутно користимо „трекинг” систем, компаније „Стат спорт”, „Епекс” систем који користе први тим и омладинци, односно „Вајпер”, систем старије генерације од исте компаније, за остале млађе категорије клуба. То су дакле класични „трекери”, односно троаксиолни акцелеметри и још неки сензори који се налазе у оквиру тих „трекера”, а играчи их носе у оквиру посебних мајица испод дресова. Они прате све механичке карактеристике кретања током утакмице, почев од обима трчања на једној утакмици, све до гомиле других података, типа успорења, убрзања, индекса који се рачунају на основу тога, факторе замора, итд.

Да ли су играчи имали замерки?

Нисам приметио негативне реакције. Кад сам дошао затекао сам „вајпер” систем, већ је коришћен код првотимаца. „Епекс” је мало савременији. Навикли су момци да носе „трекере”, а на крају крајева то је постао стандард за велике средине из Европе, не видим зашто не би могао да буде и код нас – запитао се Илић.

Што се тиче сегмента кондиције, Чукарички је ту своју предност обилато користио у односу на ривале, а то јасно показује број голова постигнут у финишима сусрета.

Могуће да ми останемо на истом нивоу, а да остали мало падају како се меч ближи крају. Лепо је кад се победи, поготово преокретом, али пре свега бих ту истакао карактер играча Чукаричког, показали су то у више мечева ове сезоне, да су победници и да у свакој утакмици играју на победу. Посебно у последњих седам-осам кола, поред спреме доминантан је био карактер играча и њихова жеља за победом.

Што се тиче новоформираног Аналитичког центра Чукаричког Илић напомиње да је ово тек почетак.

Опрема је наручена и полако пристиже. Почели смо са основним тестовима, имали су их све генерације. Први сет тестирања, надам се, биће готов до краја календарске године. Кренули смо на основу тих параметара да радимо индивидуално са играчима, организовали смо и волонтере, кондиционе тренере који су распоређени по селекцијама. Они уз моју стручну подршку и сарадњу, па и кроз заједничке радионице које имамо током недеље, обрађујемо одређене теме. Подижемо рад на виши ниво у свим сегментима, поготово у моторичкој и физичкој припреми.

Илић је кроз рад у пет земаља у иностранству много тога донео и применио у Чукаричком у свом сегменту посла.

Имао сам срећу да радим у иностранству и у великим лигама, чак у великим европским клубовима. Ту сам уствари видео колика је разлика у систему и методу рада код нас и у свету. То што сам стицао искуство у иностранству полако сада овде примењујем.

Да ли је теже или лакше радити у Србији?

Зависи из ког угла се гледа. После много година рада ми је лакше, ближе сам деци, породици, са те стране се стварно осећам лепо. Можда неки други фактори утичу да је овде мало компликованије радити, али клуб у којем се тренутно налазим олакшава све то, апсорбује све ударце фактора који нису спортски. Бавим се само својим послом и немам разлога да се обазирем на неке друге ствари – закључио је Дејан Илић, кондициони тренер Чукаричког.

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Čarapan

Ako već nemate analitičko novinarstvo, evo ja da vas obavestim da u Kruševcu to već postoji i zove se Napredak lab. Ali koga zanima klub iz provincije, je l' tako, koga voli ceo jedan okrug?

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру