Ђуровски: Многи ме мрзе, али није ми јасно због чега… Навијам за Звезду од малих ногу

Милко Ђуровски је обележио једно време југословенског фудбала. Више од три деценије касније, памти се да је осамдесетих година направио историјски трансфер – преласком из Црвене звезде у Партизан.

Плакали су привржени великану са Маракане, у комшилуку су трљали руке, једва чекали кад ће највећа утакмица на овим просторима...

– Звезда игра добро, мада се у дербијима никад не зна. Црвено-бели су фаворити на папиру, али се фудбал игра на терену и ту падају све теорије и статистике у воду, кад се лопта закотрља. Фаворити често губе, сећам се мојих времена – истиче Ђуровски.

Љубимац Звездиног „севера”, затим и симпатизер Партизанових навијача од недавно је поново у тренерским водама. Ради у словеначком трећелигашу Геречји Вас, клубу недалеко од Птуја.

– Звезда је у предности, видео сам то на неким утакмицама Лиге шампиона. Партизан нисам гледао. Овај, 159. дерби, игра се данас на мом стадиону, навијам за Црвену звезду од малих ногу. Многи ме мрзе, али није ми јасно због чега. Никад нисам рекао ружну реч против клуба који волим од малена. Звезда ме је направила фудбалером, познатим, популарним, цењеним и у иностранству.

Многи су вам замерали што сте чувеним трансфером многима подигли притисак, учинили сте их гневним?

– Људи су били љути на мене. Већина ми, међутим, опрашта. Они млађи, са друге стране, ме и не знају. Понављам, Звездино сам дете! Црвено-бели су ми милији, рођен сам у Звездином дресу.

Млађи од браће Ђуровски одиграо је седам вечитих дербија у првенству и један у купу у Звездином дресу. На осам утакмица постигао је шест голова, биланс гласи: четири победе и по два ремија и пораза од Партизана.

Носећи дрес црно-белих, Милко је на шест мечева у борби за бодове и једном у куп такмичењу два пута био стрелац и то у прве две највеће утакмице од Триглава до Ђевђелије, како је фудбалска Југославија имала обичај да каже. Скор: победа, реми и четири пораза.

Да сте данас у Србији, дошли би сте у Београд, спектакл у најави се не пропушта, ипак?

– Отишао бих на западну трибину, наравно. Да сам клинац, правац – север, знало се то у мојој младости, најлепшем добу сваког човека.