ПИШЕ: Златибор Репић
Увођење плеј-офа и плеј-аута са поделом бодова од сезоне 2015/16 и даље изазива доста различитих коментара. Изјава Владана Милојевића, шефа стручног штаба Црвене звезде, да је систем такмичења добар због већег броја утакмица него раније, али је и неправедан према лидеру јесте тачна.
Милојевићев претходник Миодраг Божовић је то најбоље осетио на својој кожи, остао је без титуле у првенству 2016/17. иако је у укупном билансу имао исти број победа, пораза и ремија са Партизаном.
Толико оспоравана подела бодова међутим, једина даје смисао доигравању. Улазак клубова у плеј-оф и плеј-аут са поенима зарађеним током 30 кола донео би велики број екипа са решеним статусом, самим тим и незаинтересованим за додатних седам рунди.
Простор за калкулације би се максимално отворио, а сумњи у исходе утакмице и извођење резервних тимова на терен, било би све више.
Према садашњем моделу, шампионат је неизвестан због борбе за првих осам позиција, већ у финишу прелиминарне фазе. Праве се рачунице, гледају међусобни скорови и то је оно што скоро целу лигу чини интересантном без обзира на квалитет.
Из тих разлога још није решена ниједна дилема, ни ко ће бити шампион, ни која ће два тима учествовати у квалификацијама за Лигу Европе, као ни ко ће се преселити у Прву лигу, односно играти бараж за опстанак. Иако се до драматичног финиша дошло захваљујући оваквом систему добили смо оно што је у фудбалу најважније – занимљивост.
Другачији начин да се тога дође у елитном рангу са 16 екипа не постоји. Скраћивање Супер лиге побољшало би квалитет, али о томе нико не размишља, јер би многи таквом одлуком били оштећени. У том случају четири или шест тимова изгубило би у истој сезони статус члана друштва најбољих.
Сада, кад су нам правила добро позната, најбоље је да се сви преусмеримо на завршницу шампионата и пожелимо да неизвесност што дуже потраје.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.