Без обзира колико је мрачан тренутак, љубав, вера и нада увек могу да преокрену субину. Управо се овим кроз живот водио Немања Стевановић, мада га исти није мазио.
Рано је остао без једног родитеља, срећу је морао да потражи далеко ван породичног дома у Зворнику, успео је да се кроз београдски хаос пробије до елитне сцене, осетио је шта значи лажно, али и искрено пријатељство.
Пао је, па поново устао, јер како сам каже има вере и зна да је неуништив. Голман Чукариког признаје и да му је снагу током одрастања и свих турбулентних година каријере давала мајка, некадаши тренер Милан Шево, сада супруга и вера у Бога.
А, празници су за њега увек били посебни, јер би се баш као и данас враћао у породични дом недалеко од Зворника. Безбрижност, мир, тишина, црвена јаја, мирис домаће кухиње, прва су асоцијација Стевановићу на дечачке дане преко Дрине и Васкрс.
– Детињство сам провео у селу код бабе и деде у Тршићу. Не Вуковом, већ у Републици Српској, недалеко од Зворника. Скоро сваки Васкрс сам тамо, тако ће бити и у недељу. Разлика је само што ће нас сада бити много више. Први пут славим са тастом, таштом и супругом – каже Немања Стевановић, голман Чукаричког.
Да ли сте као прави домаћин припремили нешто за ражањ?
– Наравно, печемо јагње.
Ускрс је увек леп, а деци је посебно занимљив због шарених јаја и такмичења у куцању, ко је обично код вас у породици побеђивао?
– Ја. Био сам мало размажен, као јединац, морао сам увек да побеђујем.
Какве вас успомене вежу за детињство, празнике и Зворник, давно сте отишли из породичног дома?
– Отац ми је погинуо у рату још док сам био беба, имао сам само 42 дана, а он 27 година, као ја сада. Улога домаћина тако је од малих ногу припадала мени, подразумева се уз велику подршку мајке Зорице. Сада ми је у организацији Васкрса помагала и супруга Сенка. Поштујем традицију, а деда ме је научио свим обичајима, тако да се радујем сваком празнику, посебно овом...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.