Фудбалска лопта закотрљала се шабачким улицама почетком 20. века, а о великом интересовању за ову спортску новотарију говори и податак да је још 1908. године при соколском друштву „Душан Силни” званично основана лоптачка дружина.
За разлику од већине других у Србији, Шапчани нису желели да ту или неку ранију годину узму за оснивачку, већ 1919. кад је по завршетку Великог рата у разрушеном српском Вердену основан клуб, који ће оставити дубок траг у нашем фудбалу.
Зато су „чивијаши” још поноснији на своју Мачву, која прославља 100. рођендан и то не само као сећање на славне дане били су чланови Прве лиге Краљевине Југославије 1930. и 1931. године која је бројала само шест клубова као и чланови Прве лиге Југославије од 1951. до 1953. године - већ и на садашњицу у којој момци у црвено-црним дресовима успешно играју у највишем рангу такмичења.
Шапчани ће се сложити да је последња ренесанса њиховог клуба остварена највише захваљујући ангажовању Ивице Краља с места челног човека.
Некада познати голман за Партизан је одиграо 331 меч и репрезентацију 41, бранио и за Порто, ПСВ, Ростов и Спартак до тада се није бавио организационим пословима у фудбалу.
– По завршетку играчке каријере решио сам да останем у фудбалу, не као тренер него као спортски радник. Нигде нисам журио, већ сам неколико година обилазио клубове за које сам играо и трудио се да што више научим о новом послу. После дужих разговора са представницима градске управе, тачније са Немањом Пајићем, председником Скупштине града Шапца, одлучио сам да дођем у Мачву јер се њена прича уклапала у моју.
Колико сте данас задовољни том одлуком?
– Једно је бити спортиста, сасвим друго спортски радник. Са задовољством могу да констатујем да сам се добро снашао у новој причи и да сам до сада остварио зацртане циљеве. У почетку је било проблема које смо постепено превазилазили, у међувремену увек постављали нове циљеве. Надам се да ћу, како време буде одмицало, бити још успешнији.
Мачву сте преузели у фебруару 2015, већ у јуну се преселила у нижи ранг?
– То је била неминовност, која нам је донела додатно време да се реорганизујемо. Определио сам се за малу и ефикасну управу, што се показало продуктивним. Неизмерно сам захвалан сарадницима, трудили смо се да велике амбиције остварујемо наспрам објективних могућности. Сваки буџет је лимитиран, па и који град Шабац издваја за Мачву. Та средства нису довољна за опстанак у највишем рангу, па смо се сналазили за додатне изворе финансирања од продаје улазница и играча преко маркетинга до приватних донација пријатеља клуба. Најбоља потврда успешности на том плану је да се ниједан играч није пожалио на неиспуњене обавезе.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.