Кад се Ненад Лалатовић у понедељак увече појавио на Златибору, где фудбалери Војводине бораве на припремама, у лобију хотела „Палисад” настала је општа пометња. Чак је и Саво Милошевић морао стрпљиво да чека да дође на ред како би се поздравио са харизматичним тренером Новосађана и пожели му срећу на новим пословима.
Пада у очи да Лалатовић ужива кад је у центру пажње. Вешто се, са широким осмехом задовољства, сналази у општем комешању које изазива на сваком кораку.
Међутим, чим се поведе реч о оном што га са сараднициима Драганом Шарцем и Видаком Братићем очекује у другом мандату у новосадском суперлигашу, о жељама и плановима, претвара се у темпераментног, речитог и сугестивног саговорника, који онога којем дугује одговор просто засипа реторичким слаповима:
- Прихватањем позива Војводине потврдио сам оно што сам на одласку обећао да ћу се једнога дана вратити у велики клуб и град који ме је лепо прихватио и заувек ми прирастао за срце. Не удвaрам се и не ласкам никоме кад то кажем. И у овој прилици, наглашавам да дугујем велику захвалност свим Нишлијама и људима у Радничком, посебно председнику Ивици Тончеву, за исказану наклоност и беспекорну сарадњу у којој сам уживао.
Зашто сте, упркос историјским резултатима у претходној сезони, ипак одлучили да овог лета напустите Раднички?
- Дошло је време за нове изазове, да довршимо оно што смо започели пре две године. У Војводину се ових дана вратио Војислав Гајић, човек с којим сам некада сјајно сарађивао, као и са Драгољубом Збиљићем. Сада су, поред Гајића, у клубу још Душан Бајатовић и Никола Лазетић. Верујем у њих и пројекат који су ми представили. Договорили смо сарадњу на годину дана, а можда ћу остати и дуже. Жеља ми је да Војводина буде мој последњи клуб у Србији и да, захваљујући успесима које будемо постизали, после ње тренерску каријеру наставим у иностранству.
Шта желите да се понови у Вашем другом мандату у Војводини, а што да се не догоди?
- Хоћу да Војводина буде снажан и сложан такмичарски колектив, а не да као у прошлој сезони у две утакмице прими десет голова. То оваквом клубу не приличи. Тражићу да сваки тренинг буде такмичарски, да играчи прво победе себе, а онда и мене као свог тренера.
Како гледате на то што се обично каже да тренер зависи од својих играча?
- Па, јесте тако, али доста тога зависи и од самог тренера. Ако ја себе не штедим кроз рад, онда нећу ни играче да штедим. Ја желим да буде тако, а они морају да ме следе. На путу до остварења заједничког циља важне су победе. Зато за њих морамо свим срцем да се боримо, жестоко, до крајњих граница и без остатка.
Серија непобедивости Лала дуга 13 месеци
Војводина је у првом тренерском мандату Ненада Лалатовића у њеним редовима, спадала у врх српског суперлигашког фудбала.
Посебно су с Лалатовићем на клупи Новосађани били успешни на „Карађорђу”: памти се серија непобедивости током 13 месеци (једини пораз доживљен је од холандског АЗ Алкмара у квалификацијама за Лигу Европе).
Хоћете ли и у Војводини поново инсистирати на томе да екипа коју водите личи на вас?
- Мој циљ је да играчи које водим прихвате мој карактер. То сам као значајно научио од старијих колега, од некадашњих мојих тренера, од Милорада Косановића, на пример. До сада сам можда несвесно успевао од своје екипе да направим снажан такмичарски колектив, а са искуством које сам у међувремено накупио хоћу да то плански постигнемо. Морају да верују у себе, то је необично важно.
Да ли сте задовољни играчима с којим располажете?
- Јесам, наравно. Моји претходници су ми оставили добре играче, а овог лета доведена су и појачања. У српском суперлигашком фудбалу нема мајстора, али се то може надоместити снагом колектива, залагањем и пожртвовањем. Не може се учешће на европској сцени изборити са десет младих играча, већ једино миксом младих и искусних. Мој претходник Радован Кривокапић је, поштујући клупску политику, форсирао младе, али уговор с њим упркос томе није продужен јер су изостали добри резултати и Европа.
У Војводини ћете, као у Нишу, сарађивати са Николом Дринчићем?
- Он је по много чему посебан. Снажна је личност, велики професионалац, ненадмашан такмичар. Ако он изгара на терену, онда су и остали дужни да га прате у томе. Дринчић је, без сумње, један од најбољих играча које сам тренирао, драгоцен за Војводину, истински предводник екипе, у свему пример за углед.
Надате ли да ћете у другом мандату у Војодини уживати подршку навијача?
- То мора да се заслужи. Својевремено у почетку у Новом Саду нисам баш дочекан раширених руку, ни у Нишу прошле сезоне није било боље. Међутим, како су такмичења одмицала, а ми пружали све боље партије и низали добре реултате, навијачка наклоност је у оба случаја све више расла. Тешко се до успеха стиже без навијача и зато се вреди жртвовати како би их придобили. Понављам, то се не наручује, већ се заслужује игром, залагањем и постигнутим резултатима.
Да ли се усуђујете да обећате трофеје?
- Уместо тога рећи ћу да је у новој сезони наш главни циљ пласман на европску сцену. У првенству да будемо високо на табели, а у Купу Србије да догурамо што даље, до самог краја. Верујем да ћемо успети – самоуверен је Ненад Лалатовић, нови шеф стручног штаба Новосађана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.