– Били су ту до скоро Саша Илић и Мирослав Вулићевић, али... Без сумње, феноменалан податак, опстати у великом клубу толико дуго. Генерално, прелепе године, оформио сам се као голман, напредовао фудбалски, ма, у сваком погледу – казује Филип Кљајић, црно-бели староседелац.
Променили сте чак седморицу тренера: Марка Николића (два пута), Зорана Милинковића, Љубинка Друловића, Ивана Томића, Мирослава Ђукића, Зорана Мирковића и Сава Милошевића. За пет и по година – премного?
– За Србију, некако, нормално, међутим, не би требало да буде. Мало простора даје се тренерима, богами и играчима, да развију стил игре, после две везане нерешене, не дај Боже, изгубљене утакмице – фрка!
Марко Николић је, свакако, највише утицао на вашу каријеру: у Партизан сте дошли на његову жељу, били стандардни током 2016/17, упамћене по дуплој круни?
– Марко је направио од мене професионалца и спортисту, довео ме и из Металца у Рад, указао ми шансу у сезони кад смо завршили као четврти, са Грађевинарима изборили пласман у Европу. После је отишао у Војводину, потом, поново смо били успешни у Партизану.
Коме је било теже: вама после „ла линее”, или Стојковићу који никад неће сазнати да ли је стварно прешла црту?
– Теже ће да буде Стојковићу. Ја знам, уосталом, сви су видели да је био гол-аут! У његовом случају, не може да се каже и да јесте и да није гол, немамо технологију да то испрати на прави начин. А, требало би.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.