Партизан без Гробара на Мачву, за наставак низа пред долазак Малатије (20, САСТАВИ)

Стадионом у Хумској, после скоро деценију паузе, поново шпарта Рајко Брежанчић! Партизаново дете, изданак сјајне „класе 1989”, школски друг Стевана Јоветића, Николе Гулана, Живка Живковића...

Други пут у матичном клубу, сад - са интернационалним искуством: из Холандије (АЗ Алкмар) и Шпаније (Уеска и Малага).

Стартер против Конахс квеј номадса, сјајним центаршутем са леве стране иницијатор другог поготка (Сума спустио лопту раменом егзекутору Ожеговићу)...

– Пресрећан сам! Саиграчи су ми пружили максималну подршку, хвала навијачима што су дошли у великом броју - вели Рајко Брежанчић, пун позитивних вибрација, последице „другог” дебија.

Парни ваљак је прегазио Велшане, за пласман у треће коло квалификација за Лигу Европе?

– Драго ми је што смо славили. Овакве утакмице, против забункерисаног противника, најтеже су за играње. Десет играча стану иза лопте?! Договор је био да их начнемо што пре, промашили смо неколико шанси, показали, потом, ко смо и шта смо. Заслужено славље.

У Словенији сте се прикључили екипи, на колико сте процената физичке спреме?

– На 90! Лагано бих издржао до краја, међутим, „напунила” ми се ложа, нисам дуго играо. Задовољан сам.

Следећи ривал на међународној сцени је Малатија?

– Прижељкивали смо Олимпију, али... Спремамо се као да је финале, даћемо све од себе да и следећег четвртка одбрадујемо навијаче.

У недељу у првенству Мачва?

– Ми смо Партизан, морамо да побеђујемо у континуитету. Криво ми је што против Шапчана играмо пред празним трибинама, али сигуран сам да ћемо против Турака поново да имамо огромну помоћ навијача.