ПИШЕ: Златибор Репић
О највећој светковини домаћег фудбала причаће се још данима. Победа Партизана остварена у финишу захваљујући резервистима Сејдуби Суми и Зорану Тошићу, тактика Црвене звезде са тројицом штопера и појачаном средином терена, можда понајвише и споран детаљ из 69. минута кад је шампиону поништен гол, биће и даље у центру пажње.
Јак утисак са сваког вечитог дербија на позитиван или негативан начин увек оставе навијачи. У Хумску се три дана после скоро 20.000 деце на утакмици Лиге Европе Партизан – АЗ Алкмар вратиле најватреније присталице црно-белих уз симпатизере њиховог вечитог ривала.
Ништа се необично није десило. Сукоби с полицијом пре меча на северној трибини, разни транспаренти, димне бомбе, бакље, уобичајен су колорит сваког окршаја наших највећих клубова. На то је навикла већина посетила окршаја српских великана, што не значи да им се понашање публике допада.
Поражавајући је податак да ни тридесетак хиљада људи не може да се окупи у периоду кад Црвена звезда игра Лигу шампиона, а Партизан Лигу Европе. Интересовање за два највећа домаћа клуба поново је велико и међу најмлађом, вероватно и старијом популацијом. Чуди онда да одавно трибине у вечитом дербију нису испуњене до последњег места.
Разлог би могла да буде хронична небезбедност гледалаца. Тешко да се у недељу предвече неко од присутних на стадиону у Хумској питао колико је деце од пре само три дана раније дошло на утакмицу. Малишани су уживали на два европска меча црно-белих и изгледа да једино казна УЕФА може да утиче на њих и њихове родитеље да присуствују спектаклу.
Дерби без атмосфере какву праве навијачи оба клуба не би имао драж. Ружно је, за многе и изнад здравог разума константно присуствовати немилим сценама, прекидима меча због бакљаде и дима. У неким се земљама иде на стадионима да би се седело и уживало, а не страховало да ли ће неко од посетилаца да страда од пиротехнике, за чију употребу дуго нико не налази или не тражи лек.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.