Иако је лоптачка дружина при Соколском друштву „Душан Силни” основана 1908. и „ногатање” било популарно код омладине пре почетка Балканских ратова, Шапчани, за разлику од већине, не узимају ту годину као оснивачку, него 1919, кад је званично оформљен клуб који и данас са поносом носи име велике српске равнице.
Одмах по завршетку Великог рата у, до темеља разрушени и по броју становника преполовљени, Српски Верден, вратили су се преживели ратници, али и француски ђаци, који су рат провели у тој пријатељској земљи.
Међу њима били су и браћа Никола и Дане Николић, Никола Симић и Андрица Којић, чланови Херкулеса из Монте Карла, у то доба најбољег француског клуба.
На поласку кући, Кнез од Монака им је поклонио некомплетну гарнитуру дресова, а од скромних ђачких стипендија купили су лопту. То им је дало подстрек да крену у оснивање клуба.
Прве утакмице игране су на Касарском пољу, где се данас налази касарна Војске Србије, а које је тада служило за испашу војних коња.
На игралишту, преко пута данашњег стадиона, није било ничега сем оронуле магазе, тада импровизоване свлачионице. Прве стативе купила је удовица Јулка Јовановић, за мале паре од шверцера дрвима који су бежали пред жандармима.
У тетка Јулкиној кући, чија су три сина били страствени лоптачи, били су и први економат и вешерај.
Маја 1919. одржана је Оснивачка скупштина лоптачког клуба Хајдук. У септембру, после протеста Министарства унутрашњих дела и образложења да је то неприкладно име, јер је хајдучија највећи проблем новоосноване Краљевине, пред прву утакмицу име је промењено у спортски клуб Мачва.
Прва званична утакмица одиграна је на Малу госпојину, 21. септембра 1919. Око импровизованог игралишта окупило се преко 2.000 гледалаца да бодре лоптаче у дуелу са комшијама из Велике Митровице, како се тада звала Сремска Митровица.
Чим је прошла зима, играни су мечеви са клубовима из Београда, Руме, Ваљева, Бијељине...
У оквиру београдског лоптачког подсавеза 1922. године одигране су прве првенствене утакмице, а Мачва се успешно надметала са клубовима из Брчког, Бијељине, Сремске и Мачванске Митровице.
Поред тога, одиграван је велики број пријатељских утакмица. У лето 1925, Шапчани су започели такмичење у новооснованој новосадској Жупи и завршили на 2. месту, иза Војводине.
Из дана у дан фудбал је све више опчињавао Шапчане, а њихов клуб постајао квалитетнији и јачи. Као првак провинције, БЛП Мачва се пласирала у престоничко финале, у којем је убедљиво савладана од Југославије са 8:2.
То није деморалисало Шапчане – у следећој сезони убедљиво су освојили прво место у новооснованој Новосадској лиги и пласирали се у завршницу државног првенства...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 17. октобар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.