Јунак кола Вукадиновић: Аплаузи лек за депресију

Иако десетковни повредама и картонима, Крушевљани су изашли на мегдан Чукаричком силно мотивисани и заслужено уписали значајну победу.

Није било слабе карике у Напретковој постави, сви су дали велики допринос, али због тога што је откључао браву гола Брђана, па дуплирао вођство, на крају и асистирао, статус најбољег на утакмици, али и „играча кола”, заслужио је Миљан Вукадиновић.

Коначно је показао зашто је дошао у Крушевац и да је вредело чекати да се опорави од повреде, а одсуствовао је са терена више од пола године.

Вукадиновић је стигао из Земуна почетком године, препоручио се вештим дриблинзима и головима у дресу екипе из Горње вароши, а уписао се у листу стрелаца и против Напретка.

У децембру ће напунити 27 година, али о њему се не зна много, јер пре Земуна га дуго није било на српским теренима...

– Прошао сам све селекције Хајдука са Лиона, дебитовао у првом тиму са 16 година. Као клинац сам отишао у Чешку, прво се калио у друголигашу Мас Таборско, а потом играо у Младој Болеслав и Славији из Прага. У Србију сам се вратио после седам година, 2018. Нисам имао адекватну инострану понуду, па сам прихватио позив Земуна. Била је то добра одлука, провео сам лепу годину међу Земунцима. Стигао је потом позив Марка Мишковића, чуо сам од Напретковог председника лепу причу о клубу и Крушевцу. Нисам, због дугог одсуства, био упућен у стање у клубовима ван Београда. Прихватио сам понуду, дошао међу Чарапане и уверио се у све о чему ми је први човек клуба причао.

Традиционално гостољубиви Крушевљани и навијачи који цене мајсторе дочекали су га отвореног срца, па стрпљиво чекали да се опорави. Због учинка против Чукаричког, неколико пута му скандирали име, испратили са терена овацијама.

– Хвала им! Много ми је значила њихова подршка. Одужило се одсуство, постао сам нервозан, запао у депресију. Била ми је потребна оваква утакмица, сада већ све делује много лепше и надам се да је ово само почетак и да ћу се тек одужити свима који су веровали у мене.

Напредак је дефицитран на појединим, а најјача конкуренција сада је на крилним позицијама. Против Чукаричког Вукадиновић је показао да се добро сналази и као шпиц.

– Пошто сам дуго био повређен, логично је да су клупски челници реаговали, а здрава конкуренција је увек добродошла. Ми смо, пре свега, добри другари, а потом конкурентни за место у тиму. Осим тога, управо против Брђана се видело да се већина играча одлично сналази и на позицијама које им нису природне. Имали смо левоногу одбрану, Бјелош је играо у нападу, постигао гол, могао још један, могао сам и ја. У одређеним ситуацијама као други шпиц смо дејствовали Зец, или ја. Све смо одрадили како нам је шеф нацртао и на овој утакмици победила је снага колектива.

Напредак је и даље у доњем делу табеле, али верује Миљан Вукадиновић да ће се стање на табели ускоро променити...

– Морамо да збијемо редове и до краја јесењег дела сезоне освојимо што више бодова. Реално, требало је да имамо бољи салдо, заслужили смо више против Спартак Ждрепчеве крви, Вождовца, ТСЦ-а... Питање је тренутка када ћемо се наћи у горњем дому табеле. Напредак треба да игра у плеј-офу. Клуб и град то заслужују.