Ивањичка трагикомедија, четврти чин. После 0:7, бурне конференције за медије и „обнародовања” вербалног клинча тренера Игора Бонџулића и Милорада Косановића, на стадиону крај Моравице тишина.
Кормилар насуканог ивањичког брода, Игор Бонџулић, не прихвата завет ћутања.
Никад, својевремено голман од имена, са завидним статусом, као пети фудбалер по броју утакмица са грбом Јавора, није бежао од себе и својих речи. Зато је и био спреман да се „суочи са истином”.
– Претерао сам, признајем... Избацила ме утакмица из такта, сувише сам емотивно реаговао, дозволио да ме сви ти пропратни детаљи испровоцирају. Рекао сам шта сам рекао и ту је прича завршена. Глупо је да било шта додајем на ту тему – саопштио је, десетак минута уочи поподневног тренера, млади тренер.
Барем сте били тема дана?
– Нажалост, тако испада. И то после меча са Радничким. Није ни реми са Црвеном звездом толико „вредео”...
Како је онда ваш тим, после 1:1 са шампионом, лидером и учесником Лиге шампиона, примио седам голова од просечне екипе из Ниша?
– Огроман психолошки притисак навалио се на моју екипу. И много невиђених малера. Поништен нам је први гол и одмах потом вадили смо лопту из мреже и то после корнера, иако је био гол-аут. У наставку, наша пречка, контра гостију и 0:3, десетак секунди касније, избацили су нас тотално из игре...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 3. децембар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.