Немања Николић: Фудбал у дуелу са Радничким био у другом плану, али није могло слађе

Играо се четврти минут судијске надокнаде, доста шанси је претходно прокоцкано на обе стране и већ је деловало да ће напета борба Вождовчана и Нишлија да буде окончана без погодака, кад је на позорницу ступио трилинг џокера.

После акције по левом боку, Ален Машовић је одлично центрирао, капитен Немања Николић на другој страни реаговао хладнокрвно, избацио голмана из игре и упутио повратну лопту ка петерцу где је, запет као пушка, био Марко Девић – 1:0 и ерупција одушевљења на крову.

– Није могло слађе – заједнички су оценили Николић и Девић, креатори два завршна потеза.

И дан касније, утисци су врући!

– После онаквог епилога мислим да су сви изузетно срећни и задовољни! Иако смо славили и у гостима Војводини и Партизану, можда нам је ово и најдража победа у досадашњем току сезоне. Мислим да смо је и заслужили свиме што смо до сада уложили и показали – истакао је капитен.

Фудбалски, виђена су два различита полувремена.

– Утакмица је била заиста недефинисана. Први део игре није био лош, док је у другом било свега. Борба, контакти, чудни фаулови, одлуке и уопште понашање... Ушли смо у ритам противника, што је Радничком можда и био циљ, да би на крају утакмицу решили на карактер.

Меч је обележило и доста тензија. Тешко прихваћени пенал на име Микићевог играња руком, кошкање након Хаскићевог промашаја са беле тачке, Девићев пад у шеснаестерцу који на другој страни није донео једанаестерац за Змајеве, сукоб Ласицкаса и Ђорђевића на ивици физичког окршаја... Све у других 45 минута.

– Нисам ни сигуран одакле је све то проистекло. Створио се набој, анимозитет између играча, било је питање на коју ће страну све да превагне. Ово је и први пут да сам учествовао у утакмици где је фудбал у добром делу био у другом плану.