Почетна / Фудбал / Супер лига

Тавариш Бамби: Зоран Тошић у епизоди „Зашто волим Русију”

Зоран Тошић, један од најпопуларнијих Срба у Москви, специјално за Журнал у епизоди: „Зашто волим Русију?”
ФОТО: ФК Партизан

Партизанов ас, на кратко, вратио се у зимској паузи на место успеха, отуд, био је ред да му завиримо у „мемоарску дворану”, прочешљамо незаборавни, трофејни период у ЦСКА (три титуле, два купа, Супер куп), на победничком тенку пројездимо Црвеним тргом, Кутузовским проспектом, кроз Тријумфалну капију.

То јест, сазнамо с ким је још, поред Милоша Теодосића, седео у ресторану „Ботик Петра”, како се слажу браћа Березуцки, колико сати се лети до Томска, каква је Москва била пре Путина, због чега се Вагнер Лав разликује од осталих Бразилаца, шта пију Баћушке поред вотке...

Односно, спомиње ли се у некадашњем СССР још Тито, да ли се брже неко некад набављају карте за Бољшој театар, колико се често Милош Биковић појављује на ТВ, је ли стварно хокеј популарнији од фудбала?

И, на крају, упаднемо у дилему: да ли је наш деценијски репрезентативац – Бамби или Бемби? Уосталом: Масква гаварит...

1. Москва и ја: љубав на први поглед

У Москву сам се заљубио на први поглед. Дефинитивно, један од најлепших градова на свету. У њој сам провео највећи део живота, еј, седам и по година. Претходно у Београду? Само 18 месеци!

Слушао сам: хладан град. Признајем, није ми било свеједно кад сам потписао за ЦСКА. Кад тамо... Саиграч Красић и Лане Јовановић (у Локомотиви) објаснили ми све за тили час. Из прве руке.

Хоћете ли да ми поверујете ако вам кажем да сам само три пута био на Црвеном тргу? Знам, феноменалан је, свакодневно га походи хиљаду туриста, али...

Ишао сам само кад сам водио најближе! Зашто? Тренинг – кућа, у граду ненормална гужва, путовао сам сат и по до нашег центра.

Москва има три прстена: центар, мало ван и аутопут око града. Из птичије перспективе: веома проста!

Сваки булевар води до језгра. Мењао сам станове док се нисам скрасио на Кутузовском проспекту. Милина: на 500 метара Тријумфална капија. Француз је стигао дотле и ни макац. Зима!

Препоручио бих вам да одете у „Ботик Петра”, рај за Југословене. Е, тамо смо се окупљали ми, спортисти - Срби, Хрвати, Босанци. Српска кухиња! И сад, кад год ми се укаже прилика, одлетим за Москву. Везан сам и пословно.

2. Партизан и ЦСКА: браћа!

Врати се, требаш нам - најчешћа порука од навијача ЦСКА. И дан данас, после две и по године.

Имали смо феноменалан однос, направили су ми величанствен опроштај. Клуб је, такође, знао да цени све што сам (у)радио за тих седам сезона у Москви.

Сви помињу тај гол Реалу у Мадриду, слажем се, нешто посебно, ал'... Нарочито сам био инспирисан у дербијима!

Спартаку сам, на пример, шест пута затресао мрежу. Ипак, најдражи ми је погодак Локомотиви, за титулу. Како се тад славило!

Најбољи саиграч? Вагнер Лав, нећу да претерам - у топ-три са којима сам икад играо. С ким сам се највише дружио? Ето, Рахимић ми је као старији брат, 13 година носио је дрес ЦСКА. И сад је тамо: тренер млађих селекција.

Акинфејев? Прави вођа, замислите, у клубу је дуже од председника, дошао је са четири године. Браћа Березуцки?

Тотално различити, често к'о рогови у врећи: један добрица, други боцка, шаљивџија. Са Игнашевичем: легенде руског фудбала, преко 500 утакмица за ЦСКА, 100 за репрезентацију.

Да не заборавим: пуно ми је срце што су навијачи Партизана и ЦСКА у братским односима.

3. И мени су честитали Дан победе

Ево вам анегдоте: по преласку у ЦСКА возио сам се Москвом, одједном, неки џип ме је „исекао”. Стао поред мене!

Спустише „баје” прозоре, ја исто, шта ћу, урлају да сам крив?! Питају: „Одакле си?” Кажем: Србин, насмеју се: „Брат Србин? Вози!”

Не кажемо ни ми џаба: мајчица Русија. Православна браћа. Нисам имао прилике да видим како празнују, за Божић смо на паузи, ја у Србији. Међутим, знам да поштују све обичаје.

А, кад је 9. мај, Дан победе, у Москви је фешта! Нема везе што је прошло више од 70 година. Сви иду на Црвени трг, долазе званичници (скоро) свих земаља.

Једни другима честитају, мени на тренингу, такође, знају да сам био на правој страни. Не, нисмо имали Немце у екипи...

Колика је тек Русија... На свако гостовање, не рачунајући Динамо, Спартак и Локомотиву, авионом, изузев у Тулу, кад играмо са Арсеналом, аутобусом. Логично, то је близу, 200 километара.

До Томска пет сати летења! Имао сам срећу: нисам закачио Владивосток, пре него што сам дошао Луч Енергија је испала из лиге, ето, кад сам отишао - упао је СКА Хабаровск.

4. Један је Владимир Владимирович...

Воле ли Руси Путина? Неее... Обожавају га! Имају поверења у председника, вратио им је достојанство, Русија је и због њега поштована у свету. Руси то, верујте, знају да цене.

Још нешто, на било који континент да одем, чујем - неко прича руски. Раширили су се, ојачали, не занима их, малтене, ниједан други језик.

Што се Москве тиче, имам пријатеље који су тамо отишли „деведесетих”, кажу: није било ништа. А, сад?

Фасцинантно се развила, имате „Москва сити” - крај града у који као да су убацили Дубаи! Небодери са по 80 спратова, са становима, ресторанима, тржним центрима...

Интересује вас да ли је Владимир Владимирович често на телевизији? Ви то нешто... Да, има га! Путин је уредио Русију!

5. Шта је, зима вам на минус 21?

Замислите, играте фудбал на минус 21?! Ноге не осећаш, руке трну, глава боли... Само додаш лопту првом до себе. Правило: може до минус 17, али...

Тад у Перму, у последњем колу и на вештачком терену, само смо молили Бога да судија одсвира крај. Да зло буде веће: пада снег, дува ветар...

Зато, кад сад одемо на опоравак у крио сауну код Новице Величковића на минус 164, шалим се са саиграчима: Шта је, зима? 'Ајде да вас видим, ја сам у Перму тако 90 минута!

Ееее, у Русији вам је минус 10 - добардан. На тренингу увек капа, рукавице, испод хеланке... Чак и шал. Једном сам, по изласку из куће, кикснуо, заледио се. Научио лекцију!

Тако, по хладноћи, сигурно пет-шест утакмица годишње. Африканцима је најтеже, Бразилци, такође, кукају.

Међутим, има ту и до карактера самог играча. Вагнер Лав? Е, тај вам изађе по кијамету у кратким рукавима?! А други... зимогрожљиви.

6. Вотка и боршч

Тачно, вотка је у Русији најпопуларнија, међутим... Руси пију и виски! Знате ли како? К'о воду!

Седнемо, дође конобар: „Шта ћете да попијете? ” Док ја цедим „росу”, Рус ексира виски!

Ма, разумем их, много је, брате, хладно. А они... Топао народ. Нарочито према нама, Србима.

Пробао сам, наравно, руску кухињу. Чувени боршч. Измешају, чини ми се, месо, кромпир, цвеклу. Популарно јело. Лепо. Укусно.

7. Зар да са Красићем причам на руском?

Руски сам научио за годину. Отприлике. Разумео сам доста и после шест месеци, али... Имао сам срећу у несрећи - дружио сам се са нашима: Красић, Јовановић, Рахимић, Баша, Ломић...

Убрзо је дошао и Теодосић. Јооој, каква екипа! Седимо нон-стоп у ресторану и причамо на - српском.

Сад говорим руски доста добро, највише у домену који ми треба. Кад бих градио зграду, било би повуци-потегни.

Мешао сам, додуше, само у почетку, руске и српске речи. Међутим, не као Славен Билић. Сигурно сте гледали на Јутјубу: 'ладно је дао изјаву на нашем, са руским акцентом!

Наравно, читам и руске новине, знам и да пишем. Пратим све шта се дешава: ЦСКА ми је, уз Партизан, омиљени клуб, у контакту сам са људима.

Ето, на пример са Игнашевичем, тренером Торпеда. Ма, водиће тај и Зборнају, видећете! Како Руси кажу - бамби?

Бемби! Шта је било, сад имате проблем око наслова? Из миља су ме, најчешће, звали Тоша, неки и по имену, Зоран.

8. Обожавају Биковића

Хтео сам и ја да идем у Бољшој театар, наравно, ал'... Нисам. Претпостављате: карте се чекају месецима. А, ја... Како да испланирам: нисам више знао ни где играмо, кад...

Није их лако ни набавити! А, тражили су ми их и моји, није да нису...

Волео сам да одем и на места где пуштају руску музику. Допада ми се, веома. Преферирају они и страну, ову популарну, али...

Често је гостовао Горан Бреговић. Била је, колико се сећам, Цеца. Причали су ми: некад су наши певачи често долазили у СССР на турнеје, вишемесечне.

Биковић? Популаран. Обожаван! Прича човек руски перфектно. Пробио се на тржишту, очито, прија му Русија. Не чуди...

9. Лењин и Стаљин

У Москви, како време пролази, све је мање старог, комунистичког духа. Некако су се... модернизовали.

Међутим, присутни су и даље симболи с петокраком: слике Лењина, Стаљина. Споменици? На сваком булевару.

Колико знам, не воле Американце. Зашто би? Међутим, немају проблем да оду у Америку...

Тито? Нису ми га често спомињали, за разлику од мог доктора у ЦСКА, великог пријатеља. Е, тај вам је, између осталог, гледао наше ратне филмове, плус - Жикину династију. Нарочито епизоду кад Боба, Марија и Миша због Наташе запуцају у Москву.

10. Не знам ни правила хокеја

Шта Руси више воле: фудбал или хокеј? Немам дилему: хокеј. Спорт број 1! Добро, фудбал је цењен, али чини ми се да је чак и кошарка испред њега.

Никад нисам био на хокеју. Не знам ни правила. Признајем: нисам се ни трудио да их научим, једноставно, није ме занимало.

А, Руси, чак и на тренингу, ко о чему - о хокеју. Још ако играју с Канадом... Лудница? А, ја? Не знам ни да се одржава Светско првенство!

С друге стране, био сам на кошарци, наравно, да подржим ЦСКА. Поготово кад је играо мој брат Тео. Баш смо се дружили... Крстић, Мицов, Ерцег...

На срећу, ми смо тад играли Лигу шампиона, уторком. Да смо, пак, били у Лиги Европе, не бих могао на баскет, четвртком би нам се поклопили термини. Овако...

Све бих дао да се моји клубови, Партизан и ЦСКА, нађу заједно у групи Лиге шампиона! Ма, може и у Лиги Европе, што да не? У фудбалу, свакако...

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

petar
Pravda ot rusa putina ne ljubjat v russija
Луциано
Само учинак на терену вреднује неког играча .Тошић у протеклом делу сезоне није показао лидерство и квалитет о коме се пише од прошлости не живи се . Долазак НАТХА све је поклопио везне играче у партизану чак је сума то схватио и подигао форму док за Тошића то није помогло да подигне и фшврати форму једноставно то је прошлост чекам опоравак Марковића и да замени Тошића .жао ми је што се прекинуо низ штопера Миленковић..Марковић..Павловић..који су нам пуно донели и играчки и финансијски сад чекам фићу Стевановића и другог Павловића да наставе низ .волео БиХ кад би партизан довео неког младог играча који би био топ играч било Србин или странац небитно .кад би могли да убоду као динамо Загреб оног Шпанца .који би својом појавом повукао и младе и старе играче .очекујем да партизан доведе Рајковића јојића икад би могао рукавину на десном беку било би идеално ..
Ranko
Tosicu, mani sad Rusiju, nego na prolece daj gol iz nekog slobodnjaka kao nekada. Do sada si to traljavo radio.
Labud
CCCP > Putinova kleptokratska Rusija.
Željko Pavlović
Bravo, Zorane! Misliš isto kao i svi pravi Srbi! Živela Srbija! Živela Rusija!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.