МАРКО МАРИН - Фудбалска икона сa Козаре

1

Мештани Горњих Подградаца, села удаљеног око 60 километара од Бањалуке, поносни на људске и играчке квалитете капитена Црвене звезде Марка Марина

ФОТО: С. Басара

Козара. Легендарна, израњавана планина. С обе стране обронака честити људи, горштаци, заклети антифашисти. То нико фалсификовати не може.

Узалуд је бавити се тим, неизбрисивим стварима, на чијем челу стоји најсветлији лик овог поднебља доктор Младен Стојановић - чувар Козаре, и Козарчана, све до Грмеча и Мањаче, па кроз широко Лијевче поље...

Доктор Младен из света фудбала има наследника по чувењу. Марка Марина, капитена Црвене звезде, српског представника у Лиги шампиона.

Меси са Балкана”, људина и добротвор, тема је ове приче због које смо дошли у Горње Подрградце, сеоце шездесетак километара од Бањалуке, како бисмо читаоцима Журнала пренели причу „са извора”.

У овом козарачком селу, 13. марта 1989. године, родио се Марко Марин, Србин кога немачки пасош није удаљио од корена. И људи од којих је отишао као дете у бели свет и тамо постао неко и нешто. Увек се враћа у његове Подградце, нимало уображен, спонтан и спокојан.

Са Горњим Подградцима, још на путу аутопуту Бањалука – Градишка упознала нас је породица Старчевић. Никола, син познатог тренера Слободана, и његова најближа родбина.

– Ваш друг Слобо ми је рекао да пишете о Подградцима и Марину, а ту су вам најбољи саговорници моји деда и бака, Радован са приједорске и Милка с градишке стране – упознаје ме Ниџо са сапутницима на задњем седишту.

Радован се углавном смешкао и потврђивао, а Милка причала о родном крају, људима и њиховим судбинама. Брзо је прошао пут од Бањалуке, преко Врбашке, Требовљана и Доњих Подградаца, стигли смо на одредиште.

Испред храма посвећеног Светом великомученику Димитрију сачекала нас шесточлана „делегација”, на челу са јерејом Игором Кустурићем, уз традиционални поздрав, већ на први поглед смо видели да смо стигли у чисто звездашко место. За то је најзаслужнији, наравно, Марко Марин.

– Знате, Марко, и породица Марин, помогли су нам у изградњи парохијске сале и уређивању црквеног дворишта. Сваке године је донатор слаткиша за децу уочи Божића. Помогли су овом народу много, а и верницима који сада имају где да се окупљају након литургије – рекао је јереј Кустурић.

С њим у друштву су били наш домаћин Небојша Гиговић, Миленко Пејић, Миленко и Слободан Карлица, пријатељи породице Марин. Сви су везани за локални Фудбалски клуб Слогу у којој је некада играо и Марков отац Ранко, био капитен сјајне генерације из сезоне 1986/87. када је Слога играла у Међуопштинској лиги, некада Крајишкој зони.

– Марини су пореклом из Приједора, баш као и ми Карлице, Марков деда Мирко средином педесетих година прошлог века доселио је у Горње Подградце, радио као шеф транспорта у Дрвној индустрији, ту стекао и три сина Слободана, Драгана и Ранка. Сви сада живе у Немачкој. Презиме Марин је карактеристично за Подградце и наш клуб Слогу – истакао је Миленко Карлица, који је испод руке држао смотан примерак Спортског журнала.

Преко пута цркве је стадион, дочекале су нас отворене, реконструисане просторије, а поред врата на улазу у свлачионице стоји табла као подсетник: „Обнову просторија ФК Слога финансирао Марко Марин. Јул 2016.”

– Кад га је пре три године позвао отац Ранко и рекао му: „Сине, требало би помоћи Слоги”, Марко је само питао колико новца да пошаље? Уложено је око 25.000 марака у реконструкције дотрајалих просторија и сада је све то много уљудније и лепше. У рекордно кратком року су радови завршени, као знак захвалности постављена је и табла да сведочи о овом великом људском потезу нашег Марка који никада није наступао у дресу Слоге, али се на овом стадиону као дечачић играо са вршњацима – рекао је Небојша Гиговић.

Сетио се потом још једног детаља:

– Давно је то било... Марко, онако сићушан, још као мали, показивао је изузетан фудбалски таленат, играо је са старијима и већим другарима од себе. Као шило се провлачио између њих. Толико је волео лопту да за њега никада није било краја утакмице. Тако су се деца једне вечери играла док смо ми старији, родитељи, на стадиону се „бавили” прасетином и алкохолом. Када се уморио, Марко је отрчао до аутомобила, узео рукавице и стао на гол, како би наставио да игра, иако је био исцрпљен од трчања! Ето, сада ми имамо капитена Црвене звезде која је играла у Лиги шампиона, а рецимо то никада није имала Бањалука.

Марко Марин је рођен уочи грађанског рата у Југославији, као дечачић од две године одселио се у Немачку.

– Крај његовог датума рођења стоји и место – Босанска Градишка. То нам смета, јер је Марко Марин зачет и почео да расте у Горњим Подградцима, овде је и проходао, истина је само да је рођен у болници, али Градишка није његово изворно место. То су Горњи Подградци – озбиљним тоном се у разговор убацио Миленко Пејић, некада дугогодишњи секретар Слоге.

Одмах ту, уз стадион, је и Основна школа „Младен Стојановић”, а неколико стотина метара даље и Дрвна индустрија Горњи Подградци, варошица чији је, све више, заштитни знак прослављени фудбалер.

– Подградци су познати по Дрвној индустрији, Слоги, доктору Милутину Вучковцу по коме стадион и носи име, а сада и по Марку Марину. Наш Марко, сваке године када одржавамо меморијални турнир у част голмана Миленка Чолаковића, који је погинуо у одбрамбено-отаџбинском рату, сноси трошкове куповине пехара, медаља и диплома, помаже нам у организацији и увек је ту уз нас. Ради се о јако лепо васпитаном младом човеку на кога смо сви поносни и због њега и његових фудбалских успеха срећни – додао је Небојша Гиговић.

Киша је почела да буде све јача, али то нас није спречило да одемо до породичне куће Марка Марина, два и по километра према Мраковици. Призор као из бајке. С десне стране, под стрмим углом шумовито брдо испод којег пролази асфалтни пут, а с друге стране тече река Врбашка. Попут туристичког водича Небојша Гиговић је почео да објашњава:

– Ево видите, ово брдо изнад нас, зове се Град Марије Терезије, а предање каже да су Подградци добили име баш по њему, место под Градом! Река Врбашка је најбржа и најнезгоднија на Козари, носи све пред собом кад набуја, заједно са Лубином и Јабланицом улива се у Саву. Као што видите кућа је на осамљеном месту, ту је и игралиште, алуминијски голови и носачи за заштитне мреже. Све је то Марко донео из Немачке. Ту се скупљамо и дружимо, печемо прасад и јагњад када Марини дођу из Франкфурта, у којем су тренутно сада и доћи ће за Божић.

Нажалост, киша је била све јача, спуштала се тама, иако није било прошло ни подне. Обзиром да нисмо могли у двориште породичне куће Марина, вратили смо се у Горње Подградце.

– Само да знате, редовно читамо Журнал, то је наше омиљено штиво, јер у њему се много тога нађе о нашем Марину и Црвеној звезди за коју овде навија више од 90 одсто становника. Само да се зна. Није то искључиво због Марка, већ због традиције. Надамо се лепој репортажи – рекао је при растанку Миленко Карлица.

Велики људи и планине треба увек да усправно стоје – присетио сам се речи аргентинског књижевника Леополда Лугонеса.

Иза нас су остајали крајолици Козаре и велики људи… Један од њих је свакако и Марко Марин, спортска икона Горњих Подградаца.

Комплетан текст можете да прочитате у божићном двоброју Спортског журнала за 6. и 7. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Повезане Bести

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Gaga

On je Srbin???! Nisam znao, stvarno. Mislio sam da je Hrvat. Izvinjavam se Marinu.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру