Марко Илић, голман шестог тима Супер лиге и младе репрезентације Србије, иза себе је оставио још једну сјајну полусезону, током које је потврдио да поред одличног скока, рефлекса, опажања и додавања, располаже и мајсторством за пенале.
Ниједном, од четири ударца с креча, није био савладан. Шутери за Инђију и Раднички су промашили мету, извођаче Напретка и ТСЦ-а је „прочитао”.
Свеукупно гледано, од 14 извођача са којима се суочио носећи дрес Вождовца чак осам је испратио са осмехом.
Још раније, Илић је открио да је кључ у квалитетној припреми. Сад је пристао и да зађе у детаље...
– Пред сваку утакмицу радим анализу са тренером голмана, гледамо снимке играча који су шутирали пенале и њихову рутину пред ударац. Ипак, одлука је на крају на мени и како у датом тренутку осетим. Ту је крај! Анализа може да се ради колико год хоћеш, али то не значи и да ћу увек послушати бројке.
Имате омиљено место за чекање шута?
– Фудбалско правило налаже да будете на линији или иза ње, али волим да украдем сваки центиметар. Идем докле год ми је дозвољено, односно волим да петама стојим на линији и повећам шансу да боље затворим угао. Сваки детаљ је битан.
Голмани умеју да стану мало улево или удесно од средине гола?
– Покушавам и ја некада да играм те игрице, али генерално стојим на средини.
А, ширење руку?
– То да... Трудимо се некада на тај начин да деконцентришем шутера, свака гестикулација може то да постигне.
Позиваш ли их да шутирају у одређену страну?
– Радим нешто слично, али... Не могу превише о томе...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 8. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.