Данас си судија, сутра ниси, битно је да останеш човек

0

Како је пет дама одлучило да се посвети професији фудбалског судије

ФОТО: М. Менићанин

За реализацију циља, неопходан је систем са прецизно дефинисаним задацима и приоритетима. Пре четири године, Мајо Вујовић је изабран за председника Струковне организације судија Новог Сада, а поглед у ретровизор намеће закључак да је у том периоду направљен помак у организационом смислу, уз побољшање битних параметара – квалитета и масовности.

– Реализујући идеје Милана Кракановића, председника Комисије за унапређење суђења, уз подршку Новака Кострешевића, председника ФСГ Нови Сад, који је био судија и разуме професију, покренули смо ствари у позитивном правцу. Приоритет је био да привучемо младе људе и да их укључимо у организацију, па смо обишли све средње школе у Новом Саду. Школа за судије је имала 120 полазника, а из ње је изашло 30 младих арбитара. Организовали смо и шест образовних кампова, поносни смо на чињеницу да имамо никад већи број девојака на судијским листама – истиче Мајо Вујовић, некадашњи арбитар са суперлигашким искуством.

Плава коса збуњује

Јелена, Дуња и Тамара, због плаве косе, често збуњују играче. Често им се обраћају погрешним именом.

У почетку је то било израженије, сада се ситуација мало поправила – каже Јелена Трнинић.

А, њих пет, скоро у исто време, почеле су да суде и корацима од седам миља хитају напред. Тамара Лазаревски данас прославља рођендан, а у судијске воде је упловила 2016. године. Куца на врата Супер и Прве лиге за даме, док би од јесени требало да напредује на Војвођанску лигу сениора. Од малих ногу је била у спорту, тренирала одбојку и играла на савезном нивоу. Није запоставила ни образовање и тренутно је апсолвент Природно-математичког факултета у Новом Саду.

– Дуго сам тренирала одбојку, играла на позицији либера, али после повреде сам ставила тачку на играчку каријеру и променила спорт. Одлука да постанем  фудбалски судија, у породици је била праћена реакцијом да је то мушки спорт, а у мени је прорадио инат. Желела сам да докажем да у фудбалу има места и за девојке. Најбоља потврда упорности био је тренутак, када ми је отац поклонио сат, који носим на утакмице. Фудбал ме испуњава, једва чекам викенд, иако имам много обавеза, али добра организација је кључ успеха – каже Тамара Лазаревски.

Одбојку је тренирала и Јелена Трнинић и то десет година, а из ове перспективе каже да јој је жао што се суђењу посветила тек 2017. На суперлигашким и прволигашким мечевима дама стекла је искуство, док мушкарцима дели правду на теренима Новосадске лиге. Полазник је Талент ментор програма ФСС, којим руководи Игор Радојчић.

– Случајно сам сазнала за школу суђења, а пошто волим динамику одлучила сам да прихватим изазов. Волела бих да сам почела раније, али време не могу да вратим. Свака утакмица својеврстан је тренинг, дајем све од себе да подигнем летвицу и што више напредујем. Играчи различито реагују, када виде да им суде девојке и генерално треба времена да би стекли поверење – истиче Јелена Трнинић.

Околност да је из породице која негује спортске вредности, јер су јој отац и брат везани за фудбал, представљала је путоказ у којем правцу ће да крене Зорана Стоиљковић, рођена 1999. Истовремено полаже испите на Вишој пословној школи – смер примењена информатика.

– И ја сам 2017. ушла у ову причу, желим да искористим сваку прилику да напредујем и да у блиској будућности делим правду на теренима Српске лиге „Војводина”. У каријери, меч са највећим улогом који сам судила, било је полуфинале Купа Србије између Спартака и Машинца. Као и Јелена, полазник сам Талент ментор програма. Уживам у судијској професији, ниједног тренутка се нисам покајала, због одлуке да се бавим арбитражом – подвлачи Зорана Стоиљковић.

Годину дана млађа, Дуња Вукчевић, у основној школи почела је да тренира фудбал и била кадетска репрезентативка Србије. Љубав према спорту је наследила од оца Јована, оснивача ЖФК Војводина. Студент је Економског факултета – смер маркетинг, у основној школи стекла је Вукову диплому. Суди мечеве Војвођанске лиге „Југ”, Супер и Прве лиге за даме.

– Играла сам фудбал до 16. године, повреда колена удаљила ме је од терена. У споменару, посебно место заузимају мечеви плеј-офа, у којима је Војводина два пута изборила реми са Спартаком. Паузирала сам скоро годину дана, али нисам могла без фудбала, па сам одлучила да почнем да судим, испунивши жељу деде. Факултет ми је на првом месту, а што се тиче суђења борићу се да идем до границе где мој интегритет неће бити нарушен. Ако то једног дана буде међународна сцена, задовољство ће бити потпуно – наглашава Дуња Вукчевић.

Комесар за суђење Роберт Киш Чепеги, поверење има и у Љубицу Полић. Из родне Љубовије дошла је да студира у Нови Сад. На Природно-математичком факултету завршила је мастер студије.

– Волела сам атлетику, али због оца фудбал је однео превагу. Не подносим неправду, против ње се борим кроз суђење. Бавећи се овом професијом, упознала сам пуно људи из различитих сфера друштвеног живота, створила нова и чврста пријатељства, попут оног са Дуњом. Моја девиза је: „Данас си судија, сутра ниси, битно је да будеш и останеш човек”. Запослила сам се у струци, путујем на посао у Врдник, али суђење не сме да трпи – истиче Љубица Полић.

Шармантне и елоквентне, на саговорника остављају снажан утисак. У судијским водама су довољно дуго да су већ изградиле ауторитет, а време ће да учини своје, јер из утакмице у утакмицу могу да буду боље. Просечност не прихватају ни у приватном животу...

Положила возачки због суђења

Тамара Лазаревски је, због суђења, донела одлуку да полаже возачки испит и већ има солидан стаж за воланом:

– Нисам имала избора, до појединих места, где судимо, не постоје аутобуске линије. Посветила сам се тестовима и вожњи и положила из прве.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру