Давне 1912. године родио се Фудбалски клуб Јавор. Почетком Балканских ратова, у октобру 1912, школе и факултети престали су са радом. Ђаци и студенти из Ивањице окупили су се у родном граду. Међу њима је био и Милан Радојевић, студент у Бечу, који је по доласку у Ивањицу донео и фудбалску лопту.
Одмах се родила идеја да се оснује клуб. На добро посећеном скупу младих донета је одлука да се оснује Ђачко спортско друштво. Присутни су дуго већали како да назову друштво. Ређали су се разни предлози, али ниједан није добио већину.
– Ама, људи – узвикнуо је Миленко Кушић. – Хајде да клуб назовемо по нашој познатој планини Јавор.
Они су створили Јавор
На Оснивачкој скупштини друштва изабран је Управни одбор, састављен од најактивнијих чланова који су допринели оснивању клуба.
Управни одбор су сачињавали: Милан Радојевић (председник), Божо Спасовић, Живко Луковић, Милован Милутиновић, Свето Поповић, Миле Ћирић и Страхиња Лазаревић.
Овај предлог прихваћен је са овацијама. Тако је Ђачко спортско друштво и званично добило име Јавор. Друштво је поред фудбалског тима имало гимнастичку секцију, позоришну трупу и хор. Са организованих приредби сакупљан је новац за изградњу игралишта. Пошто је друштво постајало масовније и популарније, тадашње општинске власти, одлучиле су да му доделе локацију за игралиште. На Вашаришту, где су се одржавали вашари, почела је акција изградње терена. Игралиште је оцртано струготином, а стативе направљене од дрвета, исеченог у шуми.
И дошао је дан када је одиграна прва фудбалска утакмица у Ивањици. Пошто у то време, у околним местима, није било клубова, играчи Јавора поделили су се на црвене и плаве. Био је то празник за тада малу варошицу, па је све живо кренуло да види чудесну игру о којој су млади причали. Гледалиште је било подељено. Мушкарци су навијали за плаве, а жене за црвене. Утакмица је имала и смешних догађаја, јер су актери први пут имали јавни наступ.
Наравно и судија меча је био почетник и сваки час је дувао у пиштаљку. То је изнервирало Света Поповића, свештеника, који се љутито обратио судији:
– Ако толико волиш да свираш, ти се прикључи оркестру. Нас пусти да играмо фудбал.
Меч је некако приведен крају, коначни резултат био је 1:1. Сви су задовољни напустили игралиште и у кафанама наставили да препричавају догађаје са фудбалског дебија у Ивањици,
Како је време пролазило, Јавор је постајао озбиљнија екипа у којој је било на десетине талентованих играча.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.