Ђуро Зец извео је аут с центра, Владимир Силађи главом „продужио лопту“ ка Ненаду Лукићу, испред којег је Страхиња Павловић у паду ногом неспретно поново вратио „деветки“ ТСЦ-а, а јунак ове приче у стилу Саше Илића дефинитивно „спојио Лукића с голом пред којим је Владимир Стојковић и даље неприкосновен у дуелима „један на један“, али не и свемоћан да заустави и одбијену лопту до које је пре Остојића стигао и у мрежу проследио јунак ове приче.
– Очекивао сам да ће ми Лукић вратити пас јер бих се нашао пред празним голом, зато сам наставио трк. Кад се Стојковић бацио, знао сам да не може да ухвати лопту и да могу да стигнем до ње пре играча Партизана... Успео сам и срећнијег од мене није било на стадиону у Сенти...
Двоструки покушај асистенције и гол из најлепше и најједноставније акције на малом дербију против великог Партизана, Владимира Силађија дефинитивно су избациле у орбиту у којој је до суботњег меча био незаслужено у сенци многих...
Управо гол свемоћном Стојковићу, испред којег играју 15 милиона евра „тежак“ фудбалер Монака Павловић и најискуснији штопер у Србији Остојић (37), репрезентативац Милетић... најбоља је потврда да и у релативно малим срединама постоје фудбалери због којих вреди долазити на утакмице у Србији.
– Жао ми је што мој гол није био и победоносни. Свакако би имао другу димензију, овако је остао у сенци Партизановог изједначења. Али, играти два пута нерешено против екипе која се такмичила у Лиги Европе, а ни други фаворити нас нису побеђивали, доказ је да ТСЦ није залутао у горњи део табеле.
Амбиције новог суперлигаша и најбољег фудбалера осликане су сталном узлазном линијом у графикону. Силађијевих десет голова значајно су допринели резултатима наизглед малог клуба:
– Желели смо на почетку сезоне само да сачувамо суперлигашки статус. У овом тренутку не мислимо о Европи, циљ нам је да после другог круга првенства будемо у горњој половини табеле. Наравно, респектујемо све ривале, не само Звезду и Партизан, али, ако се укаже прилика да некако стигнемо до четвртог места и изласка у квалификације за Лигу Европе, борићемо се свим срцем да то и остваримо...
Признаје да није очекивао толико, ни од себе, ни од екипе у којој игра...
– Размишљао сам да могу да постигнем осам-девет голова, међутим већ у првом делу првенства дао сам толико. У прва два кола пролећа још два... Сада верујем да могу да постигнем 16-17 укупно...
Скроман је био Силађи и кад смо констатовали да би тих 16-17 било вредно колико 26-27 да игра у Звезди или Партизану...
– Гол је гол, знам да је лакше давати голове у Звезди и Партизану, али, треба стићи до великог клуба... Некад оптерећење и важност голова, можда „вежу ноге“ нападачима Звезде и Партизана. У ТСЦ-у играм без оптерећења... Вероватно и то утиче на учинак.
За оне који га нису најбоље упознали вредан је и податак да Владимир Силађи није центарфор – сидраш... Гол Партизану многе је подсетио на поготке које је давао управо некадашњи голгетер црно-белих Матеја Кежман...
– Волим да учествујем у игри, трудим се да се увек крећем. И то је резултат ефикасности... Поготово ако су штопери спорији... Волим да се тркам са штоперима...
Зашто није стигао до већег клуба кад је у трећем по величини почео, а ни у њему није добио шансу, Силађи не жели да размишља... На констатацију да је у најбољим годинама (26,5) узвратио је осмехом:
– Не размишљате исто у 18. и у 26. години. Знам да се у иностранство лакше одлази кад сте млађи, али, некад се тек у 28. напуштала земља и правиле каријере... Нисам нестрпљив, верујем да на крају све ипак дође на своје место...
Владимир Силађи је Новосађанин, али, тако је то у фудбалу, неки момци једноставно су принуђени да тежим путем граде каријеру... После дебија у дресу Војводине тада седамнаестогодишњи момак послат је на стажирање у Пролетер, затим у Слогу...
Пут га је из Темерина одвео у Тимок, кратко се задржао у ЧСК-у и дефинитивно 2016. стигао у Бачку Тополу... У дресу ТСЦ-а одиграо је 114 утакмица и постигао 48 голова, десет у актуелном шампионату: два главом, два левом, осам десном ногом... Последњи Партизану – свакако је најдражи.
Респект само до почетка утакмице
Освојен бод против Партизана стигао је као награда за уложен труд свих у екипи ТСЦ-а:
– Прибојавали смо се утакмице с Партизаном јер смо имали 7-8 болесних играча. Свега 14 нас припремали смо се за меч у Сенти. Доста играча није управо због тога било на својим местима... Уз све то, размишљали смо да је Партизан играо добро у Лиги Европе, међутим тај респект пре утакмице, заборавља се кад се изађе на терен...
Опклада и честитке
Гол Партизану и трк ка телевизијској камери за крупан кадар Владимира Силађија, али и питање зашто се тако радовао...
– Кладио сам се с другом да ћу узвикнути његово име ако дам гол и урадио сам то...
Телефон је звонио у свлачионици и пре последњег судијског звиждука:
– Усијао се од честитки... Било би и више да је остало 1:0. Кад се тако заврши утакмица с Партизаном, не можеш да се радујеш освојеном боду. Људи нам честитају, а ми тужни и никакви окрећемо се следећем искушењу – сликовито је објаснио Силађи.
Пакао у шпицу
ТСЦ сутра гостује у Шапцу...
– Биће теже него против Партизана, свима то говорим, чека нас пакао... Мачва је довела појачања, бори се грчевито за опстанак, сваки бод јој је драгоцен. Лакше играмо против бољих од себе... Све би било другачије и лакше да смо победили Партизан...
Висок - довољно
Није Силађи грдосија пред којим клецају колена робусним противничким штоперима. Висок је 179...
– Навикао сам на своју висину – узвраћа шаљивим тоном. – И да је мало – довољно је, више се не може...
Пет пута играч утакмице
Владимир Силађи постигао је 10 голова у дресу ТСЦ-а, али то није једини сегмент којим може да буде поносан.
Извештачи Спортског журнала на пет утакмица управо су Силађија прогласили најбољим на терену. Последњи пут, на утакмици с Партизаном. Тако се, изједначио с Марином... Силађи је и тренутно најбољеоцењени фудбалер Супер лиге Србије...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.