Звезда је прва, Партизан други, Војводина трећа, ТСЦ четврти, свако на своме, одраз буџета и улагања - каже Јанош

Tweet

Светско чудо бије куглу земаљску. Из све снаге, остављајући планети право да се врати себи и – природи. Неизвесност туче са свих страна...

Стоји и лопта, никоме није до фудбала у овом недобу. Глас најпопуларнијег спорта, у свакој невољи, буди наду и понос. Јачу од свег јада и проклетства дана-шњице.

Свесни муке и огромне пошасти, водећи људи суперлигаша из Бачке Тополе донели су и прву одлуку у ванредном стању – донацију Клиничком центру Војводине од милион динара. ТСЦ се придружио армији фудбалских хуманиста, спремних да уграде сопствену коцкицу у идеју спаса човечанства у најтежим данима модерног доба.

– Свесни обавеза и значаја хуманизма уплатили смо први контигент помоћи. ТСЦ има снагу и капацитет да стане уз наше људе и државу у неприлици – хорски је гласан и кристално јасан коментар Јаноша Жемберија, председника суперлигашког чуда из Бачке Тополе, чији глас у бачкој равници има специфичну тежину.

Какав је ваш одговор на пандемију коронавируса?

– Кризни штаб управља мојим фирмама. На време смо затворили састанке, последњи пут био сам у Београду пре десетак дана, и прецизирали модел рада у ванредном стању. Екипу смо одмах распустили, незахвално је време за прогнозе... Поготово у хрпи вести са свих страна. Забрињавајућих и обавезујућих...

Остаје ли прича о фудбалу као утеха, разлог у којем ваља пронаћи искрицу оптимизма и радости?

– Много отворених питања лебди међу нама. Неизвесност избија иза сваког ћошка. Кинези су дисиплиплиновани, уложили су максималне ресурсе да се избаве из канџи коронавируса. Бојим се да то за нас не важи. Вести из Италије и Шпаније су застрашујуће, свет је стао.

Бодри ли вас цементирано четврто место, за вас је можда и најбоље да се прибегне пракси из 1999. и актуелни распоред прогласи коначним?

– Ако хоћемо да будемо мало себични, а није тренутак, решење је у прекиду такмичења. Не могу ни да замислим наставак Супер лиге. Фактички, било би то сасвим ново такмичење: са великим дисконтинуитетом у односу на претходно, екипе би кренуле од нуле, уз обавезне припреме... Ма не, то ће бити већ друго првенство. Бојим се да смо у цајтноту, ваља размислити о више идеја. Наравно, кад се стекну услови за причу о фудбалу.

Ваша позиција није упитна?

– У овој ситуацији, наш ривал је само Чукарички, испред којег смо практично четири бода, због бољег међусобног скора. До евентуалног плеј-офа, дај боже да буде услова за фудбал, Београђани су нам једина претња, Раднички има теоретске шансе. И ту се круг претендената на наше, четврто, место завршава. Потенцијалан наставак такмичења намеће нам обавезу да само гледамо Чукарички.

Ко би то смео да претпостави – дебитант из Бачке Тополе закуцан на четвртом месту?

– Признајем, јесенас нисам очекивао такав расплет. После зимске паузе – јесам. Одлично смо ушли у пролеће, имали сјајне припреме, без изгубљене, побеђивали Данце, Украјинце, македонског шампиона Вардар. Летос смо ремизирали са великим Видеотоном. Наше место одраз је клупске реалности. А, распоред на табели егзактна сублимација екипних квалитета.

Можете ли да појасните?

– Звезда је прва, Партизан други, Војводина трећа, ТСЦ четврти. Свако на своме! Одраз буџета и улагања. Можда је за нијансу више могао Чукарички, међутим, превише је подмладио тим и платио цену.

Колико је буџет ТСЦ-а?

– Око милион и по евра, без трошкова академије.

Могу ли фудбалери да рачунају на новац и у овој пошасти?

– Наравно, испунићемо све до последњег евра. Фудбалери, у просеку, каријеру завршавају са 35 година. И три месеца много значе, више него нама, привредницима који стварамо читав животни век.

Ваш ентузијазам није спласнуо, иако сте наилазили на свакојаке кривине последњих година на домаћим теренима?

– Предаја је најлакша опција. Барем десет пута наметнула се ситуација да дигнем руке, али... Нисам такав човек, инсистирам на обрачуну са проблемима и мешетарима. Став је јасан – никад не дижем руке увис у знак предаје, већ на тачним адресама говорим шта треба. Трудићу се увек да буде боље. Ако осетите да вам људи верују, не смете да поклекнете.

Јесте ли после гостовања Раду рекли шта сте хтели?

– Наравно. И шта сам хтео, и коме сам хтео.

Има ли истине да судије код нас послују по девизи: „Овде сам вам узео, брзо ћемо да вратимо“?

– Не бих одговорио на то питање, једноставно, то је антиспортски напротив. Не прихватам да судија ради за неки клуб, па ни мој ТСЦ. Много волим Партизан, али бод црно-белима против нас ништа није значио. Уз то на онакав начин... То не воле ни Партизанови, ни Звездини навијачи.

Верујете у вашу, наоко идиличну, мисију, у дуелима са силама модерног доба?

– Долазе нам тешки дани, свет ће да се промени после коронавируса. Привреди следи крах сличан 2007, осетићемо рецесију у већој мери. Поједине делатности, попут угоститељства, хотелијерства, биће уздрмане. На срећу, туризам није примарна делатност у Србији, али оваква ситуација порађа породичне трагедије. Имаће и моје фирме губитке, учинићу све да буду подношљивији. Није ми много жао моћних клубова, учесника Лиге шампиона, време је да реалније размишљају, сетиће се ваљда да имају и браћу и сестре, и мајке, очеве. Лично, бринем због оста-лих. Солидарност нам је данас најбитнија!