Породица - нуклеус свега: попут хоботнице пипцима привлачи чланове - у добру и, нарочито, у злу, предодређена да их огреје љубављу и, ако треба, исиса отров брига вративши им наду и ставивши у гард за (заједничку) борбу.
– Ево, већ неколико дана сам у Шапцу, дошао сам мало да будем са својима - открива Страхиња Павловић, Партизанов вундеркинд, (дозвољену) промену локације у односу на пре 10 дана, односно, да је из Београда, у доба коронавируса, „отпловио” 105 километара узводно Савом (копном, пак, 87).
Прешавши кућни праг расплинули сте се од емоција?
– Прија ми што сам с најближима. Пет година живим сам - у Београду, дуго нисам био у родном граду. Срео сам, додуше у пролазу, старе другаре, не смемо да се дружимо, наравно, лепо је било видети их, бар и на трен.
Породични дом има и лепо двориште?
– Живимо у кући, имамо, наравно, двориште, ето, могу да изађем напоље, трчим и радим вежбе. Нисам сам, придруже ми се и тата Жељко и брат Вељко. Нису лоши, покушавају да ми парирају, али...
Актуелизујмо: коронавирус у Србији ушао је у критичну, четврту седмицу, фудбал одавно стоји? Има ли страха: и то је људски?
– На почетку... није ме толико плашило. Не плаши ме ни сад, једино, мало због старијих, морамо због и на њих да пазимо. Ми смо млади и јаки...
Ситуација је тешка и у богатијим државама, ето, принц Алберт од Монака је, такође, један од оболелих?
– Прочитао сам... Вирус је опасан и морамо да га се пазимо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.