INTERVJU KOJI SE NE PROPUŠTA SA ČOVEKOM KOJI VAM CEO ŽIVOT DONOSI OSMEH NA LICE - Kovačević: Ključno obeležje mog navijanja je inat, što je Partizan gori, ja ga više podržavam...

18

Akademik Dušan Kovačević, maratonac koji je preronio Jadran

FOTO: N. Negovanović

NJegovi „maratonci“ u Srbiji su poznatiji i popularniji i od legendarnog dugoprugaša Franje Mihalića, našeg jedinog maratonca sa olimpijskom medaljom (srebrnom) u toj sizifovskoj sportskoj disciplini.

Dodamo li da on nije atletski trener ili funkcioner, nego akademik, dramski pisac i reditelj, zaljubljenik u fudbal i veliki navijač Partizana, jasno je da je reč o Dušanu Kovačeviću.

Tvorcu kultnih pozorišnih predstava „Radovan  Treći“, „Profesionalac“, „Maratonci trče počasni krug“, „Balkanski špijun“, scenaristi Kusturičinog „Podzemlja“, okićenog kanskom Zlatnom palmom i našeg, zvanično, najboljeg filma u 20. veku – „Ko to tamo peva“, čije su replike odavno poštapalice Srba pretendenata na titulu duhovitih.

Nezvanična statistika kaže da je njegova antologijska ostvarenja, u teatru i na filmskom platnu, ovde i širom sveta, videlo više ljudi nego što je bilo gledalaca na dosadašnjim fudbalskim derbijima Partizana i Zvezde.

Razlog tome je što, u savremenom dobu, publici niko nije podario toliko lekovitog smeha kao on, ukazivanjem na naše nacionalne mane i zablude, individualne i kolektivne. Po oceni stručnih - Dušan Kovačević je Nušić našeg doba.

A da je, u rodnom Šapcu, kao dečak strasno predan fudbalu, upitan da li bi više voleo da postane ovo što je postao, ili da bude novi Bobek, ili novi Miloš Milutinović, sigurno bi poželeo da bude zvezda „svog” Partizana.

Taj san nije dosanjao, a uteha mu je da godinama igra u tandemu s legendom crno-belih Momčilom Vukotićem. Doduše samo od kada je popularni Moca, njegov veliki prijatelj, postao rekreativac, i to na malom fudbalu.

Rivali ili saigrači njima dvojici po beogradskim halama ili balonima, bili su, zavisno od toga kako se podele, i Bora Todorović, Lazar Ristovski, Božo Koprivica, Petar Božović, Emir Kusturica, Rade Šerbedžija, Bogdan Diklić, Goran Marković, Vlada i Bajka...!

Sudija na tim mečevima dugo je bio legendarni Danilo Bata Stojković koji je od deljenja pravde toj grupi „mangupa” odustao kad su mu učestali povici „Ua, sudija”.

Kovačevićevu fudbalsku karijeru nisu prekinule ni sede u kosi, ni infarkt ni mnogobrojne profesionalne obaveze; na ovaj intervju došao je sa Zemunskog keja, sa još jedne partije pikanja i sa tri stenta u grudima, od kojih mu je poslednji ugrađen krajem minule godine.   

„Igrao” je kratko i u politici. Bio je ambasador u Portugaliji, ali se, pre isteka ugovora tj. Mandata, vratio u „matični klub” - pozorište Zvezdara teatar, gde je kapiten, odnosno dugogodišnji upravnik.

Mada, kako reče, ne voli da prima savete, niti da ih daje, povremeno, preko medija, poruči političarima šta bi valjalo da čine da bismo sačuvali zemlju i vlastiti život u njoj učinili lepšim.

Uveren je da Srbija ne sme da dozvoli da bude uvučena u novi rat, jer bi nas to, kako kaže, dokrajčilo.

Poslovi s drogom generišu navijačko nasilje, fudbal je tu samo maska

U knjizi "20 srpskih podela", filigranskoj analizi naših naravi, pišete o četnicima i partizanima, monarhistima i republikancima, proističnim i prozapadnim Srbima itd. U novije vreme izražena podela je na zvezdaše i partizanovce čiji su sukobi sve više rušilački i opasni. Gde je uzrok, a gde izlaz iz takvog stanja?

- Ta opaka pošast došla nam je devedesetih godina prošlog veka. Kad smo doživeli ratove, propast države, raspad porodice, tragični poremećaj sistema vrednosti... Mnogo dece je tada prepušteno ulici, zavladao je zakon ulice. Tada se među navijače uvukla droga koja je, u međuvremenu, postala ključni uzrok navijačkih obračuna. Poslovi s drogom generišu navijačko nasilje, fudbal je tu samo maska. Klubovi, realno, nisu u stanju da to spreče. Primer kako to sprečiti su dali Englezi u vreme premijerke Margaret Tačer, zvane „Čelična lejdi”. Razulareni navijači su, rigoroznim kaznama za nasilje, pretvoreni ne u pozorišnu nego, rekao bih, u baletsku publiku, jer je na baletu red izraženiji nego i u teatru.

Mogao je da bude i glumac; Bata Stojković mu je dugo tvrdio da ima dara i za taj posao. Kad je prestao to da čini složili su se da je, ipak, bolje što je ono što jeste - pisac.

Iako retko daje intervjue, molbi da govori za čitaoce Sportskog žurnala rado se odazvao, ističući da su sport i sportisti imali (i imaju) važnu ulogu u njegovom životu.

Kad bi, svojevremeno, Vašeg prijatelja Boru Todorovića, glumčinu i šarmera, pitali za koga navija, odglumio bi začuđenost. „Za Partizan, naravno”, rekao bi mrtav ozbiljan. Pošto ste i Vi partizanovac, recite nam šta je Vas usmerilo ka crno-beloj boji?

- Porodično opredeljenje. Moj otac je bio „jači” partizanovac, a za Partizan su navijali i svi moji ukućani i članovi bliže familije. Šuškalo se da ima simpatizera i drugih klubova, ali oni to nisu javno potvrđivali. Demokratska sloboda te vrste još nije bila ni na vidiku. Fudbalski i navijački staž počeo je da mi teče od pete-šeste godine. Bilo je to u onim sivim pedesetim prošlog veka kad je fudbal bio glavna dečija zabava, a radio prenosi fudbalskih utakmica, začinjeni nezaboravnim glasom reportera Radivoja Markovića, razonoda za mase. Nikad nisam pomislio da je moje navijačko opredeljenje bilo pogrešno, uprkos povremenim razočarenjima  rezultatima Partizana. Ključno obeležje mog navijanja je inat: što je Partizan gori, ja ga više podržavam...! Lako je navijati kad tvom klubu ide dobro. Naravno, pomogao sam da navijačka tradicija moje porodice bude nastavljena na pravi način: moj sin Aleksandar i njegov Luka navijaju za crno-bele. I to strasno.   

Fudbal, neprekidno, igrate od malih nogu do današnjih dana i to, kažu, odlično. Kakav je značaj ta igra imala u Vašem životu? 

- Veliki, vrlo veliki. Kao klincu, fudbal je bio sve. Igrao sam po ledu, snegu, kiši, blatu, po šljaci, betonu, tokom celog dana, ali i pod uličnim osvetljenjem. Kao gimnazijalac igrao sam u podmlatku novosadske Vojvodine, a fudbalski rekreativac sam više od pet decenija. Da sam, kao tinejdžer, ocu i rodbini mogao da dam potvrdan odgovor na pitanje da li će fudbal da me hrani, verovatno bih postao profesionalni fudbaler. U to vreme, međutim, to se nije moglo reći s punim uverenjem. Velike pare za fudbalere došle su kasnije. Ali, moja strast za fudbal nije iščezla. Meni je pisanje, ustvari, hobi između igranja fudbala i gledanja prenosa fudbalskih utakmica. Kad ne ide mom Partizanu, ne ide ni meni; nervozan sam, bez radne energije i koncentracije. Oni koji me bolje poznaju tada me izbegavaju, kao i ja njih, jer preti opasnost da nekog "fauliram". S druge strane, fudbalu i sportu dugujem vitalnost, a zahvaljujući njima stekao sam i dosta prijatelja.

U predgovoru za knjigu "Moca", o Momčilu Vukotiću, napisali ste i rečenicu: „Fudbal je umetnost, ili nije fudbal". Možete li šire objasniti tu tvrdnju?

- Pravi fudbal, lep i efikasan, sa puno mašte, je zaista umetnost. A oni koji ga (takvog) igraju mogu se nazvati umetnicima zbog kojih milioni ljudi dolaze na stadione. Nažalost, većina igrača ima zadatak da prave fudbalske umet-nike spreči da igraju... Ja kad kažem fudbal, pomislim na Pelea. Na Pelea kao majstora nad majstorima, na Pelea umetnika fudbala. On je to potvrdio kao osvajač tri svetske titule sa reprezentacijom Brazila. Ko će to još dostići? Možda onaj mali Francuz Mbape, ali ne bih se kladio ni na njega...

STRAST - Igrali jedan na jedan da ne propadne termin

Velika strast sa kojom Dušan igra fudbal odlikuje i mnoge njegove prijatelje.

Pamti se kako su jedne zime, kad su zbog snega i nevremena, u salu za pikanje došli samo on i glumac Milo Miranović (policajac sa šeširom iz „Balkan ekspresa”). Nije im padalo na pamet da ne iskoriste jednočasovni termin. Igrali su jedan protiv drugog, a pravilo je bilo da se priznaju samo pogoci dati sa manje od šest metara udaljenosti od rukometnih golova.

Rivali su se dugo smanjivali u vođstvu, a na kraju je Dušan pobedio sa 80:75.  

Verovatno Vas je divljenje fudbalskim umetnicima približilo Moci Vukotiću, sa kojim ste prijatelj decenijama? 

- Ponosam sam na svoje dugogodišnje prijateljstvo s Mocom, jer se radi o fudbaleru od posebnog dara i čestitosti na terenu i u životu. Kad sam ga, još kao student, prvi put video na zelenom pravougaoniku, bio sam srećan i zadivljen što je moj Partizan dobio još jednog fudbalskog umetnika, kao što su bili mnogi iz generacije "Partizanovih beba", predvođeni golmanom Milutinom Šoškićem. Za sve što je učinio za Partizan i fudbal, Moca je zaslužio broj koji je nosio na dresu - "desetku". On spada u kategoriju asova koji su nastojali da spasavaju fudbal od nastojanja većine da bude borilačka veština u kojoj se protivnik tretira kao neprijatelj kojeg treba mrzeti i povrediti. 

Zbog sve ranijeg odlaska fudbalera u svet, čemu je jedini motiv novac, na našim terenima odavno nema fudbalskih umetnika poput Moce, Šekularca, Skoblara, Vladice Kovačevića, Džajića...  Odlaze čak i strelci i stonoteniseri. To je, izgleda, nezaustavljiv trend?

- Tako je. Nezaustavljiv i često sa lošim posledicama. Sporta je pretvoren u biznis u kojem se obrće ogroman novac, a prvenstveno za interes onih koji ga imaju. Svako ko može da kupi - kupuje. I ja bih, kad bi mi neko dao milijardu dolara stvorio jak fudbalski ili neki drugi klub. Darovita deca, a još više njihovi roditelji, jure za brzom zaradom, zapostavljajući školovanje, ali i pravu brigu za zdravlje i mentalno sazrevanje najmlađih. Igra se na jednu kartu, bez razmišljanja šta će biti ako mlađanom sportisti teža povreda zaustavi karijeru, a on nema nikakve škole, nije naučio ništa nego da juri za loptom. Čuo sam podatak iz Italije: od sto hiljada klinaca, u svim kategorijama, samo jedan odsto stigne da potpiše profesionalni ugovor. A najgore je to što su od tih mališana za parama luđi njihovi roditelji. Veliki lomovi nastaju kad se ambicije roditelja ne poklope sa talentom njihove dece. Žrtva je prvenstveno dete kojem roditeljska pohlepa često sputava i razvoj talenta.

Manje je poznato da ste da ste i strastveni ronilac. Jednom ste mi rekli da ste preronili ceo Jadran i deo Mediterana. Kažite nam nešto više o tom Vašem, rekao bih, podvigu za divljenje?

- Ronjenje je, uz fudbal, moja velika strast i, takođe, dugogodišnja opsesija. Ronim već decenijama, gotovo da nema ostrva u Jadranu oko kojeg nisam ronio. Ronim na dah, a spuštao sam se i do dvadeset metara dubine. Pre nepuna dva meseca, u okviru treninga za letnju sezonu na moru, preronio sam bazen od 25 metara. Nije to baš uobičajeno za ljude koji su prevalili sedamdesetu.    

U Vašem ogromnom i vrlo plodnom stvaralačkom opusu, koliko znam, nema dela sa sportskom tematikom, iako tu, čini mi se, ima materijala i za komediju i za tragediju. Spremate li možda tako nešto?

- Iskren da budem, ne. Sportske aktivnosti su moje velike ljubavi koje nisam hteo da uplićem u pisanje i da ih na taj način trošim, a onda još i da ih prodajem. To mi se, nekako, ne uklapa.

Da završimo lakšim pitanjem: da li biste voleli da se neko od Vaših četvoro unučadi profesionalno bavi sportom?

- Teško pitanje. I voleo bih i ne bih voleo. Ne dopada mi se to što nam deca prerano postaju sportski janičari, što je danas motiv za igru novac, a ne ljubav. Ta nekad čista ljubav sad je dobila cenu. I zato imamo dominantan princip: koliko para toliko ljubavi za sport. Uz to, mnogo je neizvesnosti na putu stvaranja uspešnog i dobro nagrađenog sportiste. Rekao sam već: povrede vrebaju, a njihovo obrazovanje dece se zanemaruje. Moji unuci Luka i Vuk, sedmogodišnjaci, treniraju fudbal. Vrlo su zagrejani za tu igru, a šta će od toga ispasti videćemo. Znam generalno da našoj deci treba više sporta, a manje kompjutera i igrica. Na tome porodica i društvo treba da rade više nego dosad.

Komentari (18)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
32° Zagorska

Dabogda ga sve vise i vise podrzavao.

Odgovori
ACM

Čemu ova zloba, počev od tvog potpisa?

Odgovori
Gole

Pa gde stavi u istu ravan Vukotica i Kovacevica sa Sekularcem i Skoblarom,vidiseda si neobjektivan navijac kao i ostali grobari.

Odgovori
moma52

Kao svedok ,poznavajući Batu Stojkovića sa stadiona,kao navijača Zvezde sa zapada,,a ne lično,ova priča mi prija. Taj Bata je bio prijatelj i sudio je partozanovcima.To je lepo i meni kao starom navijaču to nije strano,evo pre pola sata sam popio čašicu dve sa komšijom okorelim zvezdašem.Možda to nekome zvuči kao utopija,ali mi stari se poštujemo i družimo.Mi partizanovci smo u manjini,ali za mene je manjina privilegija.Kada smo se kao deca opredeljivali,lako je bilo prići većini,ali koliko god nas je bilo manje mi smo se borili da odbaranimo Partizan,većom ljubavlju i odanošću.To nije lako,ali je lepo.Odlazeći sa jednog derbija na autokomandi čujem komentar grupe navijača Zvezde u kojoj jedan kaže: "Bilo nas je više,ali oni su se jače čuli",tog momenta za mene je to bila pobeda,mada se rezultata sa utakmice ne sećam.Poštovati protivnika i ceniti sebe,to je vrhunac,ostanimo ili postanimo prijatelji,bez obzira ko za koga navija. Isti smo narod.

Odgovori
ACM

Hvala Bogu da treba tako, uvek ću pre da prihvatim nekog ko navija za ljutog rivala, a da je pritom korektan i normalan, nego nekog ko je navijački nekorektan, subjektivan! Na prvom mestu treba biti čovek, na drugom Srbin, tek na trećem ko za koga navija. Pozz Momo, izdrži ove nimalo lake dane!

Odgovori
Las

"Sizifovska sportska disciplina"?

Odgovori
Zemlja apsurda

Antikomunista koji navija za Partizan. Toga nema nigde.

Odgovori
Rio. Bravo

Kako nema?Delije ili u prevodu turski konjanici navijaju za Krcunovu zvezdu petokraku?znaci ima ima...

Odgovori
Alan Brut

Bravo majstore. Ljubav prema klubu da, prema protivniku ne.

Odgovori
Milojko

Od kada ste vi nama protivnici ??? Vi ste zlo i jedini koji ste još uvek jsd ??? Ovaj kao opozicija , antikomunista , veliki Srbin , a navijač uvezenog zla iz hr. ??? Želim ti da dugo , dugo iz inata podržavaš vatikance !!!!

Odgovori
ACM

Ti si ćelo? Komentar jedino na tebe liči.

Odgovori
Pedjapfc

Milojko da li ste Vi genetski kre.. ili je to steceno ?

Odgovori
Alan Brut @ Milojko

Sportski protivnik Milojko. Tebi je to nedostupno. Nema ljubavi prema protivniku, ali ni mrznje, mislim da je to poenta sporta.

Odgovori
Todor strasni

Alane, Milojko nas ne gleda kao protivnike odnosno sportske rivale nego kao neprijatelje, zlo koje treba iskorjeniti. Nisu to iste oči i mozak kao nasi koje pokrece ljubav prema sportu i klubu za koji navijamo. Takvu patolosku mrznju hranjenu izmisljotinama i iracionalnim izvrtanjem cinjenica mozes svakodnevno da osjetis citajuci komentare na sportskim vijestima ovog portala. I to uvijek dolazi od ostrascenih "navijaca" komsinice. Istini za volju, u pitanju je apsolutna manjina njih ali dovoljno ih je da truju i kontaminiraju mrznjom i netrpeljivoscu ovaj javni prostor namijenjen prije svega za razonodu i cavrljanje o lijepim sporednim stvarima u zivotu.

Odgovori
@milojko

Kakve veze ima i da smo JSD i dalje, tako je osnovan klub i u takvo vreme, i vi ste "jos' crvena zvezda, sto niste promenili ime u kokarda ili znacka! Ovo poslednje bi vam vise pristajalo posto vecina vasih navijaca se samo kaci nazivom navijaca, cisto onako kud svi turci tu i mali delhia.

Odgovori
straja

Imam utisak da DK nije bas uspesan u izboru strane za koju ce da NAVIJA bilo da se radi o sportu,politici,pa i umetnosti!!!

Odgovori
ACM

Ti ga oceni...

Odgovori
matori

Divan covek ,Gospodin -svi crno beli su sretni sto postoji Partizan. p.s. pa vidite samo tupave kom.iz rupe ,strasno.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru