Партизанова публика је, бар две деценије уназад, нарочито „слаба” на две врсте играча: уметнике из иностранства, с даром постизања голова и црно-бело децу, одликаше из „Земунела”.
Филип Стевановић, још у ишчекивању личне карте (25. септембра), високо се котира у другој категорији: раскошним талентом „на прву” је купио Гробаре заслужено приграбивши атрибут вундеркинда, резервисан искључиво за најсјајније изданке друге (иза Ајаксове) европске школе.
Саво Милошевић, командант Парног ваљка, експресно је доживео „просветљење”: грех би био рођеног Ужичанина (иначе, из Ариља) држати на клупи, тако близу оног за шта је богомдан - зеленог правоугаоника. Стога, мајсторије, нарочито отпочетка марта и вечитог дербија, вртеле су се као на рингишпилу. Све док...
- Како проводим дане у карантину? Углавном, као и сви фудбалери у доба короне: уз породицу, без излажења. И, наравно, дневне обавезе у виду тренинга, испланираног до танчина по инструкцијама професора Марка Стојановића. Плус: анализирам игре из ове се-зоне - открива Филип Стевановић новоустоличену рутину, прожету 12-часовним полицијским часом.
И, шта сте закључили из видео-материјала, заслађеног Партизановим запаженим издањима на међународној сцени?
- Морам да поправим кретњу и завршницу! Недостаје ми да се још мало ослободим на терену и порадим на слабијој нози. Дефинитивно, има још много простора за напредак.
Самокритичност често зна да буде замајац за експлозију притајених ресурса.
Почетак сезоне био је сјајан: чак четири егзекуције на шест утакмица. После, логично за тинејџере, летели сте кроз турбуленције - дотицали звезде и држали палчеве друговима уз терен?
- Најмлађи сам, ништа ми не пада тешко, ред је да чекам шансу. Да, после голова Конахс квеју, Мачви и Раду седео сам и на клупи, никакав проблем - то ми само даје мотив да радим још више. Јак сам психолошки!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.