Тог 7. априла 1982. године се писала историја. Чаир је био пун као око, а на њему играо у то време сјајни Хамбургер. Сат и по пре утакмице на трибинама се окупило 25.000 сведока, а испред стадиона остале хиљаде и хиљаде. Мајчин сине, то је требало доживети.
До те 1981/82 сезоне Ниш је био познат по Електронској индустрији (ЕИ), чувеној „Ћеле кули” коју је турска власт почетком 19. века изградила од лобања српских војника.
Пола СФРЈ је имало колор телевизоре произведене у овом граду, а те јесени продаја је рапидно порасла због блиставих резултата Радничког. Те године је једна нишка младост отишла у вечност.
Предвођен тренером Душаном Ненковићем, који је причао мало, а знао много, Раднички је стигао до полуфинала Купа УЕФА. Нишлије до тада нису имале организовану навијачку групу. Основана је коју годину касније.
Добила је име „Мераклије” и непогрешиво одговара најбољој генерацији клуба у историји. Те године је Раднички баш „мерачио”, а Европа се питала: „Куде је тај Ниш?”
У Купу УЕФА су играли другопласирани, трећепласирани, четвртопласирани и био је неупоредиво квалитетније такмичење од данашње Лиге Европе.
Претходно је Раднички елиминисао Наполи, Грасхоперс, Фејенорд, Данди јунајтед и на ред је дошао Хамбургер у чијем тиму је било пет репрезентативаца Немачке.
Ни чињеница да су имали бар тридесетоструко мањи буџет није уплашила играче Радничког. Пре утакмице су били у карантину у Сићеву, а велики хендикеп је представљала чињеница да због жутих картона и тиму није било центархалфа Александра Панајотовића.
Прво полувреме је завршено без голова. У наставку је Санид Бегановић водећим голом проузроковао блажи тектонски поремећај на трибинама. Изједначио је Фон Хесен у 57. минуту.
Победнички гол Милована Обрадовића представља мало ремек дело и остао је у сећању. У финишу утакмице Ђорђевић је имао одличну шансу за трећи гол, али је мрежа остала нетакнута.
– Та утакмица са Хамбургером била је круна једне генерације, која је по-стигла успех о којем се и дан данас говори као о нечему најлепшем што је овај клуб и град доживео. Немци су у то време били најбоља екипа у Европи. Наравно, мени ће тај меч остати урезан у сећање и због победоносног гола који сам пости-гао. Примио сам лопту негде на центру и онда кренуо у продор, прешао неколико играча Хамбургера и савладао Штајна – и сада се одлично сећа гола Обрадовић, популарни Дрда.
Са тог дуела треба издвојити још један детаљ који је данашњим тренерима незамислив и тешко ће да поверују. Најопаснији играч гостију је био горостасни Хорст Хрубеш стандардни репрезентативац и голгетер Немачке.
Био је бука и бес, страх и трепет за уплашене. Задатак да га чува је добио Милош Дризић, најмлађи првотимац Нишлија. Ненковић му је дан пре утакмице то саопштио и упозорио га да ће бити замењен ако начини иједан фаул над њим.
– Млађи си, бржи од њега, више скачеш и нема разлога да га фаулираш. Ако то учиниш заменићу те – рекао је Дуца Ненковић у којем је лежало велико и мирно искуство.
Дризић је, наравно, задатак одрадио беспрекорно. Хрубеш се није видео. Сећања навиру, јављају се приче, године иду, а живот немилосрдно пролази.
Југословенска фудбалска лига је мој младалачки завичај од којег се већ годинама, са лошим успехом лечим. Довољно сам стар да могу да поредим времена, фудбал, играче, тренере. Овакве утакмице инфицирају, док је данас срамота поједине и гледати.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.