Констатација са снагом да илуструје животно-спортске стазе и богазе Игора Дуљаја, „отпорног” на санкције и НАТО бомбардовање у Србији и ратна разарања у Украјини – за статус омиљеног „ратника” у срцима навијача клубова са утканим неизбрисивим трагом: Партизана и Шахтјора.
Отуд, не чуди: рођеном Шумадинцу ништа није могао ни коронавирус...
- Било је свега, међутим... Први пут да - нема тренинга. У горим временима се – тренирало. Руководили смо се: проклето бомбардовање неће дуго да траје, рат у Украјини, такође, кад... Напротив! Сад? Премијерно да се не види зелени терен?! За каријере, вежбао сам индивидуално и за време паузе, али кад се укључи лопта... Небо и земља! Биће много тешко, не само за Партизан – врти главом Игор Дуљај, од зимус и повратка из бивше совјетске републике члан стручног штаба Парног ваљка.
Саво Милошевић, на крају прве седмице по укидању ванредног стања и повратку лопте у „Земунело”, рече: „Боље да не тренирамо ако се не укључи и контакт”?
- Логично, ако се већ спремате за нешто где постоји контакт... Стриктно смо се придржавали правила, у уводу и дозвољене дистанце. Да се разумемо, све је ово ново и на планетарном нивоу, ето, у Роми су поделили читав терен за само четворицу! Шта може на том простору да се ради? Све и свашта: трчање са и без лопте, полигон, па... Међутим, не можете ни играчу, одједном, да задате нешто јако, после два месеца паузе морате постепено да га уводите у тренинг.
Стручњаци предвиђају повећан ризик од повређивања, стога, да ли је добро што у Србији, ипак, на програму није велики број утакмица?
- Неко ће да се сложи, неко неће, због (не)регуларности. Мањи број утакмица, дефинитивно, смањиће и ризик од повређивања. Међутим, за 90 минута на терену потребно је четири седмице припрема, минимум. Плус: тренинзи два пута дневно. У међувремену, дозвољен је већи број измена - пет. Подржавам! Само да издржимо први налет, верујем да ћемо брзо, у свим аспектима, да се вратимо на старо.
Из разговора са играчима: имају ли неку дилему - око улажења у дуеле, чувању ривала код прекида, у грађењу...?
- Немају! Кад се изађе на терен, заборављају се те ствари, свако је сконцентрисан на свој део посла. Нема – да уђем, не уђем... Имаш лопту и тим испред себе, све остало пада у воду.
Хоће ли фудбалерима, у случају голова, да недостаје групно радовање?
- Правила морају да се поштују. Дај Боже да буде што више голова, не мора нико ни да се здрави! Једино...
Једино?
- Биће чудно без публике. Добро, рећи ће неко да у Србији нису пуни стадиони, али... Замислите, тек, кад на сабласно здање истрче они што су навикли да сваку утакмицу играју пред 70 хиљада људи?
Партизану би празне трибине представљале већи минус у европским квалификацијама?
- Велики хендикеп, наравно. За сваког ко игра код куће... Фудбал без публике - тужан осећај. Многима и те како значи подршка навијача, Партизан је, нема сумње, један од њих. У принципу, бићемо сви у истим условима, с разликом – кад причамо о домаћем првенству не смемо да заборавимо да ми имамо Гробаре уз себе и широм Србије...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.