Уколико Црвена звезда потпише уговор са везистом Огењијем Оназијем, на Маракану ће у овом веку да стигне 12. фудбалер после учешћа на највећем репрезентативном такмичењу – светском првенству. Нигеријац би, међутим, био јединствен, јер иза себе има искуство два Мондијала – 2014. у Бразилу и 2018. у Русији.
Онази је 2014. имао 21 годину и на планетарни спектакл у култну фудбалску земљу Јужне Америке отишао је осокољен до тада најбољом сезоном у каријери. За Лацио је одиграо 29 утакмица у Серији А и осам у Лиги Европе. Испоставило се да у Италији није успео да надмаши тај учинак, па је 2016. за обештећење од три и по милиона евра прешао у Трабзон. Имао је успоне и падове због повреде у Турској, одакле би овог лета требало да се пресели у Црвену звезду.
На Мондијалу у Бразилу, Онази је био стартер на све четири утакмице Нигерије. У групи је уписао максималну минутажу, као део везног реда са Оби Микелом, победио је Босну и Херцеговину (1:0), ремизирао са Ираном (0:0) и изгубио од Аргентине (2:3). Такмичење је завршио у осмини финала, после судара са Француском (0:2).
Пре два лета, на Првенству света у Русији, Онази је уврштен на списак 23 репрезентативца Нигерије. Није се, међутим, нашао и на терену, био је резерва у сва три меча групне фазе. Неколико месеци касније доживео је озбиљну повреду Ахилове тетиве, паузирао је од децембра 2018. до септембра 2019. Због тога је из Трабзона морао на позајмицу у Денизли, у потрази је за клубом где би уздигао каријеру и рад са Дејаном Станковићем у Звезди намеће се као добра прилика.
Од учесника Мондијала 2018, у Звезду је у међувремену стигао Милош Дегенек. Дефанзивац Аустралије је одмах после шампионата у Русији потписао уговор на Маракани. Тада је стигао из јапанске Јокохаме, уписао се у историју у првом делу сезоне, потом продат у Ал Хилал, па забележио повратак из Саудијске Арабије.
Звучи зачуђујуће кад се гледа његов учинак у Звезди, али члан репрезентације Гане на СП 2014. био је Рашид Сумаила. Попут Дегенека 2018, налазио се на клупи у сва три меча групне фазе.
Драман, Паркер, Гаридо...
Неколико странаца учествовало је на светским првенствима после одласка из Црвене звезде. Хамину Драман је играо за Гану 2006, Бернард Паркер за Јужну Африку 2010, а Луис Гаридо за Хондурас 2014.
Дугачка је листа српских фудбалера који су у овом веку одлазили на мондијалску фешту после напуштања Црвене звезде. То су: Дејан Станковић, Драгослав Јевтић, Немања Видић, Предраг Ђорђевић, Владимир Стојковић, Александар Луковић, Драган Мрђа, Марко Пантелић, Никола Жигић, Марко Дмитровић, Предраг Рајковић, Урош Спајић, Душко Тошић, Лука Миливојевић, Марко Грујић, Лука Јовић...
Квартет на СП 2006.
Као тадашњи чланови Црвене звезде, учесници Мондијала 2006. у Немачкој била су чак четворица фудбалера. Селектор Илија Петковић уврстио је у тим Владимира Стојковића, Душана Басту, Милана Дудића и Николу Жигића.
На Мондијал 2010. Ненад Милијаш је отишао са свеже потписаним уговором са Вулверхемптоном, практично из Црвене звезде.
Светско првенство 2018. и учешће Србије није прошло без Звездиних првотимаца међу Орловима, Младен Крстајић је рачунао на Немању Радоњића и Милана Родића.
Чак шест фудбалера који су искусили Мондијал 2010. у Јужној Африци потом су дошли у Звезду. Први у низу био је повратник на Маракану, Ненад Милијаш. Завршио је 2012. сарадњу са енглеским Вулверхемптоном и решио да поново понесе капитенску траку вољеног клуба. Дао је велики допринос враћању титуле у Љутице Богдана 2014. Имао је у пребогатој каријери нове доласке у иностранство, па још један повратак, а сада је члан стручног штаба.
За мисију освајања титуле у сезони 2013/14, осим Милијаша, у тиму су била још тројица са Мондијала 2010. Милош Нинковић, откровење Радомира Антића са такмичења у Јужној Африци, испунио је дечачки сан и у најбољим играчким годинама обукао дрес Црвене звезде.
Бинго за Звезду био је повратак центарфора Драгана Мрђе, такође репрезентативца Србије у времену селекторског зенита Антића. Био је најбољи стрелац екипе у шампионској сезони. Погодак тренера Славише Стојановића представљао је Нејц Печник, представник Словеније у Јужној Африци 2010. Момак сјајног карактера, оставио је траг на Маракани.
Александар Луковић, штопер Орлова на СП 2010, у Звезду се вратио на половини сезоне 2014/15. Задесио га је пех да покида одмах Ахилову тетиву, освојио је потом титулу 2016, у Љутице Богдана завршио каријеру 2017. Сада ради као спортски директор филијале клуба – Графичара.
Мондијалац из Јужне Африке у дресу Немачке, Србин Марко Марин, направио је бомбастичан долазак у Црвену звезду 2018. Његов трансфер из Олимпијакоса, после играња у Вердеру, Челзију, Севиљи, Фјорентини и још неколико клубова, остаје за памћење. Као и неке утакмице и голови, ношење капитенске траке.
Огњен Короман је 2006. био репрезентативац Србије и Црне Горе на Мондијалу у Немачкој, у фебруару 2007. дошао је из енглеског Портсмута у Црвену звезду и освојио дуплу круну. Са Маракане је отишао у Инчон, па се из Јужне Кореје вратио. Други период међу црвено-белима није био успешан.
Вероватно и највећи Звездин успех био је да одмах после Мондијала у Немачкој 2006. доведе репрезентативца Еквадора који је забележио максималних 270 минута у групној фази. Сегундо Кастиљо се и данас памти као једна од најбољих странаца у историји клуба.
Први мондијалац који је у овом веку из иностранства дошао у Црвену звезду био је Јапанац Такајуки Сузуки. На шампионату 2002. године, у домовини, био је стартер на три од четири утакмице. Дао је гол против Белгије. На Маракани је играо испод очекивања.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.