Како је растао Чукарички, тако су расле и цене играчима клуба са Бановог брда. Од сезоне 2013/14. кад су бело-црни са Владаном Милојевићем на клупи и Драганом Обрадовићем на челу клуба ушли у елитни ранг такмичења, много тога се променило до данас.
Углед урушеном клубу из године у годину је растао, да би данас важио за је-дан од најпожељнијих код домаћих играча. Чукарички је 2015. успео да узме чак и трофеј намењен победнику Купа Србије и заправо од поменуте сезоне скочила је вредност играчима са Бановог брда. Две године пре тога по ступању на елитну сцену бело-црни су имали скроман играчки кадар, а као највреднији (Транфермарк) водили су се тада Славољуб Срнић (600.000 евра) и Никола Стојиљковић (500.000).
Први озбиљан трансфер Чукарички је направио у сезони 2015/16. Тада су клуб напустила чак тројица играча Никола Стојиљковић за 750.000 отишао је у Брагу, док је Рајко Брежанчић за 400.000 евра обештећења наставио каријеру у АЗ Алкмар. Нису много продавали Брђани тада, а први озбиљан трансфер у домаћи клуб из садашњег приватизованог Чукаричког направио је Славољуб Срнић у Црвену звезду за 420.000 евра (са процентима).
Наредна сезона била је такође берићетна за Чукарички, а клуб је остварио рекордан трансфер. Андрија Павловић је отишао у Копнхаген за два милиона евра, а напунили су касу бело-црни и од Филипа Стојковића, док је само један играч продат у Србији и то голман Немања Стевановић.
У сезони 2017/18. такође су добро прошли на Бановом брду, међутим није много играча ни тада управа клуба продавала у домаће клубове. Огњен Ожеговић је отишао у Партизан за 300.000 евра, а стабилност клубу донео је трансфер Ерхана Машовића. За 1.600.000 продат је Брижу. Без обештећења, односно као слободан играч Драгољуб Срнић је тада отишао у Сласк.
Милионски трансфер Чукарички је остварио и у сезони 2018/19. Петар Мићин је оборио клупски рекорд и за 2.500.000 милиона евра продат је Удинезу. У истој сезони клуб су без обештећења напустили Душан Лагатор, Саша Јовановић и Дарко Зорић (сви иностранство), док су као слободни играчи срећу у домаћим клубовима потражили Никола Дрничић (Раднички Ниш), Петар Бојић (Младост Лучани) и Немања Милојевић (Војводина).
Најбоља сезона по питању трансфера управо је иза Чукаричког, с обзиром да их је било највише и да је Слободан Тедић нови клупски рекордер. Млади нападач дошао је на Баново брдо са 16 година из Војводине, а продат је Манчестер ситију за три милиона евра. Да су добро радили потврдило се и у трансферу Сајмуела Овусуа, који је на Баново брдо стигао из Турске као слободан играч, а продат је у Саудијску Арабију за 1,5 милиона евра. Буџет су у Чукаричком попунили и одласцима Мудринског, Стојановића и Копитовића, а последњи у низу је трансфер Мирослава Богосавца у Ахмат.
Занимљиво је да Брђани нису продали прошле године никога од играча у неки од домаћих клубова, али било је одлазака без обештећења.
У сваком случају Чукарички је трансфер политику усмерио на иностранство, а много мање на домаће тржиште. Оно што је приметно, на Брду се најбоље продају нападачи, почевши од Стојиљковића, преко Павловића, Мудринског и Тедића, а затим следе офанзивни везисти Мићин, Стојановић и Овусу. Част дефанзиваца бране Машовић, Брежанчић и Богосавац.
У предстојећем прелазном року само би капитен Марко Доцић могао евентуално у Партизан, док се увелико за Ђорђа Петровића, Димитрија Каменовића, Вељка Бирманчевића припрема терен за одлазак у иностранство.
Према „Трансфермаркту” вредност капитена Марка Доцића је 1,2 милиона евра, док је Вељко Бирманчевић за 100.000 евра скупљи.
Како год да се заврши предстојећи прелазни рок, евидентно је да Брђани више продају у иностране него у домаће клубове, уз то некада се из Чукаричког одлазило у Синђелић, Јагодину, Борац, данас у много познатије европске клубове.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.