ОПРОШТАЈ ЛЕГЕНДЕ - Стојановић: Саветовао бих талентоване играче да мало очврсну и тек онда оду „преко”

0

Капитен Радничког Саша Стојановић окончао каријеру и сумирао пребогате утиске

ФОТО: Бета/С. Ђорђевић

Ниш је дао небројено много фудбалских асова и репрезентативац, посебно најреномиранији Раднички, али и Железничар, Јастребац, Синђелић… Имена најславнији памтиће се дуго попут Драгана Стојковића Пиксија, Драгана Пантелића, Драгана Холцера, Љубише Рајковића, Зорана Бојовића, Милована Обрадовића, Славољуба Николића и многих који су пронели славу нишког фудбала у прошлом веку.

Без сумњи, у овом столећу, епитет најбољег припада Саши - Цакију Стојановићу, који се у последњем мечу Радничког претходне сезоне са ТСЦ-ом, после више од две деценије, окончао играчку каријеру.

Лична карта

Датум и место рођења: 21. јануар 1983, Ниш

Каријера: Раднички, ПСВ (2001-2007), Розендал (2007-2009), Арис лимасол (2009-2010),  Хапоел Хаифа (2010-2011), Етникос (2011-2012), Раднички (2012-2014), Универзитатеа (2014-2015), Цр-вена звезда (2015-2016) и Раднички

Тренер, можда и скаут

Планове не крије, штавише:

– Имам тренерску Б лиценцу и с управом клуба сам већ начео ту тему. Терен ме вуче, за почетак улога помоћника. Можда још више скаутинг. Обожавам да гледам младе играче, кажем од овог биће нешто, од овог неће. Иде ми то... Остаћу, дакле, у фудбалу, надам се у мом Радничком.

Саша је неуобичајено рано отишао у иностранство и, што је од посебног значаја, у неуобичајено велики клуб за младог играча.

– Са само16 година, пошто сам већ прошао све селекције Радничког и био на вратима прве екипе у време тренера Бориса Буњка, добио сам понуду ПСВ-а из Ајндховена. Позив тадашњег тренера првог тима чувеног Ерика Гереца и директора свих селекција Френка Арнесена нисам могао да одбијем, људи познати по умећу да проце-не најталентованије играче и доведу у клуб, попут Ромарија, Роналда…

Уговор је потписао на седам година!

– Сваког дана сам тренирао с првом екипом, понедељком играо за други тим у Другој лиги Холандије. И, свакако, сањао да се афирмишем. Али, конкуренција је била паклена. Ван Бомел, Коку, Лук Нилис, Алекс, Ромедал, Парк... Није било нимало лако наметнути се Герецу, навикнути на многе новине. Иако је увек један од родитеља би уз мене, као и Ивица Краљ јер смо у исто време стигли у ПСВ.

Остаће забележено и да је сарађивао с бројним познатим тренерима.

– Једно време сам у ПСВ-у радио и са Гусом Хидником, затим и Ирвином Куманом. Овде са великим фудбалским зналцем Миланом Раставцем, Драгољубом Беквалцем… код њега је била гво-здена дисциплина, много је веровао у мене и давао велику слободу у игри. Миодраг - Гроф Божовић ме је тренирао у Звезди,  много је полагао на ведру атмосферу у свлачионици. Ненад Лалатовић је невиђени мотиватор, све време „игра” са екипом и сопствени карактер преноси на екипу. Похвалио бих и тренера Радничког Радослава Батака, који је изузетно талентован и израста у великог стручњака.

Прошао је све репрезентативне селекције, осим сениорске.

– Капитен сам био у мојој генерацији, дакле, Данку Лазовићу, Владимиру Стојковићу, Ненаду Милијашу, Милану Степанову... Играо сам и за две године старију државну селекцију са Ловреом, Делибшићем, покојним Мрдаковићем... као и на Светском првенству у Француској за млађе кадете. Можда би каријера била другачија да нисам млад отишао у иностранство, зато бих саветовао талентоване играче да мало очврсну у Супер лиги и тек онда оду „преко”.

Добар пример су Лазар Ранђеловић и Никола Чумић.

– Обојица су одиграли сјајну сезону у Радничком, пре него су отишли у Олимпијакос. Лазар је јак у глави, зато је и успео у тако великом клубу. Много ми је драго због њега. Никола је експлодирао ове сезоне, био у пролећном делу више од половине екипе. Безмало имао просек од два гола по утакмици. Чврсто је на земљи и желим и њему да успе у новој средини.

Увек имао финансијску сатисфакцију

Задовољан је каријером…

– Мислим да ћу бити реалан ако кажем да сам имао успешну каријеру. Можда сам могао и више и боље у односу на таленат, али сам увек имао финансијску сатисфакцију. Тако да сам остварио, што би се рекло, златну средину. Вероватнојош нисам још потпуно свестан да се опраштам од нечега што сам радио и живео деценијама уназад – уз осмех је констатовао популарни Цаки.

Најлепше је било у Израелу.

– Свуда ми је било лепо, али ипак најлепше у Хапоел Хаифи. Све ми је пријало, и на терену и ван њега. Направио сам грешку што сам отишао, после само годину дана. Али, звао ме је Светозар Шапурић да се вратим на Кипар, годину раније Славољуб Муслин у Анортозис. Председник ме није пустио, можда ме је и то мало повукло. Шапура је био тренер Етникоса, а тамо југо-колонија. Међутим, после два месеца, промењено је руководство, а те сезоне сам често био повређен и није ми остала у најлепшој успомени. Наредног лета, 2012. године, после девет година сам се вратио у Раднички и у спрски фудбал. Преломила је чињеница да је кћерка полазила у први разред.

Сезону је коректно одиграо…

– Председник клуба је постао садашњи градоначелник Ниша Дарко Булатовић, шеф стручног штаба био Драгољуб Беквалац. То је била можда и мени најдража, најупечатљивија сезона у Радничком. Скоцкала се одлична екипа, у јесењем делу смо у свакој утакмици имали пун стадион. Сећам се да смо, рецимо, у четири дана играли против Звезде и Партизана, првенствену и куп утакмицу, оба пута пред претнаестак хиљада гледалаца. Јурили смо тада Европу, на крају били шести. А, да смо били само мало „заштићенији”, без проблема бисмо остварили сан.

Уследио је одлазак у Румунију, у Универзитатеу из Клужа. Потом у Црвену звезду, па 2016. опет на Чаир.

– Знао сам да ћу где сам почео и да завршим каријеру. Мислио сам играћу можда годину, две... Издржао сам четири и била ми је част што сам учествовао у повратку клуба на међународну сцену, после три деценије. Жалим једино за трофејом Купа Србије, коме смо се надали. Само десет минута у реваншу против Партизана нас је делило од пенала, можда и финала. Нисмо ни ове сезоне били толико далеко, водили смо са 2:0 на Бановом брду, касније се испоставило да бисмо полуфинале играли код куће с Војводином.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру