Недовршене приче, свакодневица из угла српског фудбала, нису ставка у биографији Александра Јањића. Напротив.
Смењиван због речи и интервјуа, често на промаји, између истине и реалности, није желео да остави три тачке после разлаза са руководством Инђије. Да остане недоречен понајмање, поготово у ситуацији кад је одлазак из Срема, пропраћен као летња сензација на домаћим теренима.
– Одлука људи из Инђије да не наставимо сарадњу, за мене, није велико изненађење. Ситуација је у последњих десетак дана наговештавала разлаз, осећао сам и чуо информације да се нешто кува иза мојих леђа, без обзира што је клуб понудио уговор две године – вратио се Јањић на увертиру инђијског фудбалског земљотреса.
Шта се тачно догодило петог јулског дана, уочи поласка зелено-белих на Златибор?
– Телефоном ме позвао бивши председник Здравко Мрђа и саопштио да нећемо наставити преговоре о продужетку уговора. Аутоматски, да више нисам тренер Инђије.
Објашњење?
– Као разлог навео је изгубљено поверење. Устврдио је и да га нисам испоштовао. Ни реч више.
Како сте схватили тврдњу председника да „није испоштован”?
– Нисам улазио у те детаље. За мене је прича логично била и завршена.
Због чега?
– Једноставно, био је деликатан тренутак. Осећао сам се искоришћеним! Ушли смо у прелазни рок, играчи нису крили жељу да остану... Иза нас је остао леп и успешан период, много квалитетних резултата. У истом амбијенту, почели смо припреме, са жељом да направимо искорак напред. И онда се све промени.
Имате ли објашњење?
– Имам наравно.
А то је?
– Проблем је настао у тренутку кад ми је понуђен уговор. Прихватио сам под једним условом – да ми Инђија исплати дуговања из претходне сезоне. Е, то је већ био проблем! Све док сам чекао новац, поверење је постојало. А, нестало је и тренутку кад сам саопштио да хоћу своје паре!
Је ли било места компромису?
– Прихватио сам да на Златибор кренем без уговора. Имао сам само један услов. Да се разумемо, тај дуг није датирао месец, два, чак ни три... Реч је о много дужем периоду.
Пола године?
– Није ни битно. Уосталом, упорно сам, током мандата, покушавао да сачувам углед клуба. Осећао сам се одлично, поготово на терену. Узгајили смо добар амбијент, имали максимално поверење...
Нисте љути?
– Нема љутње, то је њихово огледало.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.