У првом полувремену како не треба, а у наставку како се мора. То је у најкраћем резиме тријумфа Војводине против Вождовца (3:1), у утакмици одиграној по киши и тешком терену, у којој се добио прецизан одговор зашто у првих 45 минута није било голова, односно зашто је у наставку фаворизовани домаћин коначно пронашао пут до победе.
Свестан да дугује одговор на питање зашто се Војводина мучила пре одласка на одмор, Александар Палочевић, стрелац другог поготка и аисистент за трећи, упире прстом у кључни проблем:
– Први део меча потрошили смо у узалудном тражењу одговара за тактичку поставку Вождовца. Са три играча у последњој линији одбране, којима су се по потреби прикључивала још најмање два бочна играча, гости су на прилазу голу имали густе редове. То се показало као брава за коју пуних 45 минута нисмо нашли одговарајући кључ.
У чему сте грешили?
– Не бих рекао да смо грешили, или да смо одиграли лоше. Имали смо добар колективни приступ, доста трчали и борили се, али никако нисмо успевали да пробијемо бедем испред себе.
Награда за уложени труд стигла је у другом полувремену. Све се окренуло у корист Војводине?
– Основно је било да не одустанемо од колективне борбе у тражења пута до победе. По мом мишљењу, то је пресудило. Високим пресингом притисли смо госте и тако их приморали да начине грешке после којих смо постигли голове.
Хоћете да кажете да нисте ништа добили на поклон, већ да сте пристпом приморали дефанзивце Вождовца на грешке?
– Да, тениским речником речено, биле су то изнуђене грешке. Нису се догодиле случајно, саме од себе, него смо код водећег и трећег поготка ривале просто утерали у клопку.
Нисте били егоиста у 64. минуту када сте додали лопту Трујићу за коначних 3:1?
– Мислим да ми нико не би могао замерити да сам одлучио да све завршим сам, пототво што би ми још један погодак био важан због положаја на лигашкој листи стрелаца. Иако је чак и резон био да шутирам, одлучио сам се да одиграм за Трујића. Испало је супер. И за Трујића и за екипу. Срце ми је пуно. Та акција је доказ заједништва које нас краси. Да се касније нешто слично поновило, опет бих исто поступио – каже Александар Палочевић, најутицајнији појединац у значајној победи Војводине против Вождовца.
Повратак у победнички колосек
После два пута у три утакмице, уз форму која је изазвала сумње о паду форме, Војводина је поново у победничком колосеку:
– Против Вождовца смо прво полувреме одиграли као претходне три утакмице. Дакле, са доста слабости. У другом делу утакмице све је дошло на своје. Личили смо на Војводину која је на старту првенства играла одлично и низала победе – прецизан је у оцени Александар Палочевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.