ФУДБАЛ НЕКАД И САД - Маровић: Премије вредније од плата

Слободан Маровић, бек најбољег тима у историји Црвене звезде, постао је првотимац 1986. године после доласка из Осијека. Био је одмах у рангу плаћенијих у екипи.

- Постојале су три платежне категорије, био сам у првој. Не могу да се сетим колико нам је плата имала вредност, отприлике око 1.000-1.500 немачких марака, али смо могли више да зарадимо кроз премије. За нас није био проблем да повежемо четири победе, а то се добро плаћало. Посебно су добро били вредновани успеси у Европи – присетио је Маровић.

На колико сте могли да „изађете” месечно?

- Можда на три до четири хиљаде марака. Варирало је, не бих могао тачно да се сетим вредности динара.

Како сте тада играли, у данашњим фудбалским приликама постали бисте милијардери?

- Друго време, тако је како је... По квалитетима које смо имали, посебно се то односи на истакнуте играче и лидере генерација, реализовали би се милионски трансфери.

И са примањима која су далеко од данашњих, били сте „фаце” у граду?

- Лепо смо живели, то није спорно. Сигурно је да смо имали већа примања него „обичан” народ. Било је задовољство да си фудбалер Црвене звезде.

Сећате ли се казни које сте морали да платите?

- Ха, ха... Дешавало се и то, али не често.

По недисциплини сте у првој половини 1986. године били у врху клупске листе за санкционисање, шта се дешавало?

- Ма, ништа специјално. Нису то били крупни преступи, вероватно кашњење на тренинге.

Подаци „Темпа” из јануара 1987. године указују да сте за шест месеци у 1986. години морали да се одрекнете трећине плате?

- Па и није много. Ха, ха... Сећам се да је постојао правилник о кажњавању.

У Звезди су вас тренирали Велибор Васовић, Бранко Станковић, Драгослав Шекуларац и Љупко Петровић. Ко је био најстрожији?

- Бранко Станковић је био тренер старог кова, волео је гвоздену дисциплину, Код њега је то било највише изражено. Увек су правила клуба морала да се поштују, нема ту неких тајни.

Каква су вам сећања на Шекуларца?

- Био ми је тренер и у млађим категоријама, веома добро сам га познавао као човека и тренера. Имао сам одличан однос са Шекијем. Шармер је био, шале су биле неминовне.

Са Шекуларцем сте прошли кроз тежак пораз у Келну, али то је била пресудна лекција за све што се потом лепо догодило?

- Причао сам попут много саиграча да не би било Барија да се није догодио Келн. Стоодстотни разлог за пораз у Немачкој била је неозбиљност у том тренутку. Клуб је схватио где је грешио, организовани су карантини, засебни хотели. То је уродило плодом већ следеће сезоне.

Звезда је годинама имала јасну амбицију да постане шампион Европе. Како се радило, морало је да се догоди да успе?

- Клуб је био на високом нивоу, све је одлично функционисало. Од председника до стручног штаба и нас играча знало се шта су задаци.